Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 800/15 od 03.08.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog D.S., a presuda Višeg suda u Požarevcu 2K br.28/14 od 30.04.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.S. – advokat D.C., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, i to zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, ukazivanjem da je na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci pogrešno primenjen krivični zakon, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači obe nižestepene presude ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu, uz istovremeni predlog da donese odluku o odlaganju ili prekidu izvršenja pravnosnažne presude.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju branilac je u zahtevu kao razlog podnošenja samo formalno označio da je ''na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci pogrešno primenjen krivični zakon'' što bi predstavljalo povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom i braniocu, međutim u obrazloženju zahteva navodi da okrivljeni D.S. nije tražio novac od svedoka V.S., već da mu je sam svedok nudio novac za lekove koje mu je dao okrivljeni, da motiv okrivljenog nije bio ostvarivanje zarade, već je lek davao svedoku iz isključivo humanih razloga, te da stoga u konkretnom slučaju nema elemenata kupoprodaje psihoaktivnih supstanci u smislu odredbe člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika.

Iz iznetih navoda proizilazi da se nižestepene presude suštinski pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, a što ne predstavlja razlog zbog koje je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, a zbog povrede zakona.

Kako je, dakle, u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, a suštinski se ukazuje na nedozvoljne razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                         Nevenka Važić, s.r.