U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr., zbog produženog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. i 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. Marije Žarevac, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu K 530/16 od 03.10.2017. godine i Višeg suda u Kraljevu Kž1 31/18 od 29.03.2018. godine, u sednici veća održanoj 16.10.2018. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu K 530/16 od 03.10.2017. godine i Višeg suda u Kraljevu Kž1 31/18 od 29.03.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu K 530/16 od 03.10.2017. godine, između ostalog, okr. AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u pomaganju iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci, pa mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od jedne godine, koja kazna se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Viši sud u Kraljevu je presudom Kž1 31/18 od 29.03.2018. godine, u delu izreke I, delimičnim uvažavanjem žalbe okr. AA i njegovog branioca a povodom žalbe OJT u Kraljevu preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne ocene dela i odluke o kazni tako što je radnje okr. AA opisane pod tačkama 1, 3, 4. i 5. izreke prvostepene presude pravno kvalifikovao kao produženo krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. i 1. u vezi člana 61. KZ, za koje delo mu je izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci koja kazna se neće izvršiti ukoliko u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dok je žalba OJT, žalba okr. AA i njegovog branioca odbijene kao neosnovane o prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Istom presudom u delu izreke II, uvaženjem žalbi okr. AA, njegovog branioca i branioca okr. BB, preinačena je prvostepena presuda u tački dva izreke tako što su okrivljeni VV, AA i BB, na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobođeni od optužbe i to okr. VV za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a okrivljeni AA i BB za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u pomaganju iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okr. AA, adv. Marija Žarevac, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, obe presude u osuđujućem delu preinači i donese oslobađajuću presudu za okrivljenog ili da obe presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

Nakon što je primerak za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je u pogledu radnji izvršenja okr. AA izvršena pogrešna pravna kvalifikacija dela jer opisane radnje predstavljaju radnje pomaganja u izvršenju krivičnog dela neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti iz člana 209. KZ, a ne krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 2. i 3. u vezi stava 1. KZ. Osim toga branilac u zahtevu navodi da okrivljeni AA ne može biti izvršilac krivičnog dela za koje je oglašen krivim s obzirom da nema svojstvo odgovornog lica u pravnom licu.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Krivično delo neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti iz člana 209. KZ čini onaj ko lažnim prikazivanjem činjenica ili njihovim prikrivanjem dobija za sebe ili drugog kredit subvenciju ili drugu pogodnost iako za to ne ispunjava propisane uslove.

Izrekom prvostepene presude okr. AA oglašen je krivim da je kao odgovorno lice u zanatskoj radnji „GG“ i to kao lice ovlašćeno za zastupanje svojim potpisom i pečatom overio službenu ispravu sa neistinitom sadržinom tako što je sačinio račun broj 4/2009... a koji račun je neistinit ... (tačka 1 izreke), ... u svojstvu lica koje faktički obavlja poslove ZTR „DD“ sačinio zapisnik o primopredaji mašine u koji je uneo neistinite podatke...(tačka 3 izreke)... u svojstvu lica koja faktički obavlja poslove ZTR „DD“ iz ... svojim pečatom i potpisom overio priznanice sa neistinitom sadržinom... (tačka 4 izreke)... kao odgovorno lice u radnji u službenu ispravu uneo neistinite podatke ... (tačka 5 izreke) pri čemu je bio sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela čije je izvršenje hteo i svestan zabranjenosti dela. Iz ovako date izreke proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela falsifikovanje službene isprave u pomaganju iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. i 1. u vezi člana 61. KZ, pa neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje da u radnjama okrivljenog nema krivičnog dela za koje je oglašen krivim već radnji krivičnog dela neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti iz člana 209. KZ.

Takođe, neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje da okr. AA nema svojstvo odgovornog lica, na šta je ukazivao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovni i o tome u obrazloženju presude na strani 12 u poslednja dva stava i na strani 13 u prva tri stava dao razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, međutim u zahtevu navedenu povredu ne obrazlaže.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ocenio neosnovanim, i na osnovu odredbe člana 491. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                                                                                 Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić