Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1034/2022
06.10.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biljane Sinanović, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Svetlane Tomić Jokić, Bojane Paunović i Dubravke Damjanović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Andreom Jakovljević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. Krivičnog zakonika u vezi krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Slobodana Milutinovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru K 309/21 od 28.03.2022. godine i Višeg suda u Somboru Kž1 183/22 od 11.07.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 06.10.2022.godine, jednoglasno je doneo:
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Slobodana Milutinovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru K 309/21 od 28.03.2022. godine i Višeg suda u Somboru Kž1 183/22 od 11.07.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru K 309/21 od 28.03.2022. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. Krivičnog zakonika u vezi krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika pa mu je izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 4 (četiri) meseca, koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja u trajanju od 2 (dve) godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.
Na osnovu člana 86. Krivičnog zakonika prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 4 (četiri) meseca.
Istom presudom okrivljeni je obavezan da sudu plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 50.399,00 dinara i paušalni iznos od 5.000,00 dinara, u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Višeg suda u Somboru Kž1 183/22 od 11.07.2022. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA preinačena je prvostepena presuda, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji pa je okrivljenom AA zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. Krivičnog zakonika u vezi krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 2 (dva) meseca, koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja u trajanju od 2 (dve) godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.
Branilac okrivljenog AA, advokat Slobodan Milutinović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan i preinači prvostepenu presudu i okrivljenog AA oslobodi od optužbe ili da obe nižestepene presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.
Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da je OJT u Somboru predložio da se izvede saobraćajno tehničko veštačenje na okolnost gde se nalazi kraj biciklističke staze, da li postoji saobraćajni znak da je tu zabranjeno kretanje i o kakvoj se površini radi gde se odigrao događaj, a da bi se utvrdilo da li se radi o kvalifikaciji krivičnog dela iz oblasti saobraćaja ili kvalifikaciji koja je navedena u optužnom aktu, a to je bilo krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, koji predlog je prvostepeni sud prihvatio. Po mišljenju branioca radi se o pravnom pitanju koje je regulisano Zakonom koji reguliše puteve i saobraćaj, a ne o pitanju koje treba da bude predmet veštačenja. Dakle, svojim navodima branilac iznosi stav da je veštačenje, suprotno odredbi člana 113. stav 2. ZKP, predloženo radi utvrđivanja pravne kvalifikacije krivičnog dela, tim pre što je sud van granica predloga odredio da se veštak izjasni i o vremensko prostornoj analizi saobraćajne nezgode na taj način dopunjujući predlog OJT, zbog čega je nalaz i mišljenje veštaka – nezakonit dokaz na kome se prema odredbama ZKP pobijane presude ne mogu zasnivati, čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.
Vrhovni kasacioni sud ove navode ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:
Iz spisa predmeta proizilazi da je saobraćajno tehničko veštačenje putem veštaka Ištvana Bodolo, izvršeno na osnovu naredbe Osnovnog suda u Somboru K 309/21 od 10.12.2021. godine, kojom je određen predmet veštačenja – utvrđivanje prostorno vremenske analize predmetne saobraćajne nezgode, uz poseban zahtev da veštačenje odgovori na pitanja - gde se nalazi kraj biciklističke staze, da li postoji saobraćajni znak da je tu zabranjeno kretanje i koja je priroda površine gde se odigrao događaj. Po navedenoj naredbi je postupljeno, sudu je dostavljen nalaz i mišljenje veštaka Ištvana Bodolo u kom je imenovani veštak dao odgovore na tražena pitanja i svoje mišljenje o uzročno posledičnoj vezi ponašanja okrivljenog u odnosu na nastupelu posledicu u događaju koji je predmet izvršenja krivičnog dela.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, saobraćajno tehničko veštačenje predmetne saobraćajne nezgode obavljeno je na osnovu naredbe suda, od strane institucije odnosno veštaka koji je ovlašćen za davanje nalaza i mišljenja i istim je u potpunosti postupljeno u skladu sa naredbom suda, bez upuštanja u pravna pitanja odnosno davanja pravne ocene radnjama okrivljenog.
Samim tim, ovako sprovedeno veštačenje, predstavlja dokaz koji se zasniva na Zakoniku o krivičnom postupku, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, pa pobijane presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.
Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP obzirom da se istima osporava činjenično utvrđenje suda u pogledu krivice okrivljenog, i to navodima kojima branilac, polemisanjem sa nalazom i mišljenjem veštaka, osporava zaključak suda o svesti okrivljenog u pogledu mogućnosti nastupanja posledice, kao i u ocenu navoda kojima se ukazuje da drugostepeni sud nije uzeo u obzir žalbene navode koji se tiču pitanja krivice okrivljenog, a koji predstavljaju povredu člana 460. ZKP, obzirom da isto ne predstavlja razloge propisane odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je okrivljenom preko branioca dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Andrea Jakovljević,s.r. Biljana Sinanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić