Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim sudom.

Branilac okrivljenog je zahtev za zaštitu zakonitosti podneo protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 br.1173/14 od 18.07.2014. godine, kojim je odbijena žalba izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv 231/14 od 30.06.2014. godine, a kojim je odbijen kao neosnovan zahtev okrivljenog B.C. za ponavljanje krivičnog postupka po pravnosnažnim presudama Okružnog suda u Novom Sadu K br.681/07 od 04.11.2008. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K br.324/10 od 09.11.2010. godine.

Međutim, zahtevom za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog B.C. u suštini ne pobija pravnosnažno rešenje, već ističe da je navedenim pravnosnažnim presudama okrivljeni dva puta osuđen zbog istog krivičnog dela, na koji način je učinjena povreda načela ''ne bis in idem'' na štetu okrivljenog, dakle, ukazuje da je navedenim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP.

Iz svega navedenog proizilazi da branilac okrivljenog u suštini ističe da je pravnosnažnim rešenjem učinjena povreda odredaba člana 473. stav 1. tačka 4. ZKP, ukazivanjem da je u konkretnom slučaju okrivljenom moralo biti suđeno u jednom postupku, kojim bi bila obuhvaćena sva krivična dela koja su mu stavljena na teret uz donošenje jedinstvene presude, dakle, da polemiše o činjenicama koje su već bile predmet ocene u pobijanom rešenju, pri čemu ne navodi nijedan razlog koji je taksativno nabrojan u članu 485. stav 4. ZKP, a iz kog razloga bi okrivljenom i njegovom braniocu bilo dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.C. odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                           Nevenka Važić, s.r.