Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 14/15 od 25.09.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog S.S., advokata S.M. i presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 6760/13 od 24.03.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog S.S., adv. S.M., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili pak iste ukine i predmet vrati apelacionom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.S., adv. S.M., je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP može preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Branilac okrivljenog S.S., u podnetom zahtevu ne opredeljuje konkretno učinjenu povredu zakona, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u vezi člana 28. i člana 29. KZ, jer je okrivljeni bio u stvarnoj ili pravnoj zabludi, i nije znao niti je mogao znati, niti je pak bio dužan da zna da li on ima dozvolu za lov ili ne, te da je sud pogrešno ocenio da se u radnjama ovog okrivljenog stiču zakonska obeležja krivičnog dela za koje je oglašen krivim.

Iz navedenog proizilazi da se zahtevom ne opredeljuje u čemu se povreda iz člana 439. tačka 1) ZKP sastoji, već se u suštini u obrazloženju zahteva osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane prvostepenog i drugostepenog suda, a što ne predstavlja razloge zbog kojih u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Kako se, dakle, u podnetom zahtevu samo formalno pobijaju pravnosnažne presude zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je povrede podnošenje zahteva dozvoljeno, dok se u suštini ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog S.S., adv. S.M., na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                            Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                     Vesko Krstajić,s.r.