Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 289/18 od 12.06.2018. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu, preinačena je presuda Višeg suda u Zrenjaninu 5K 80/17 od 23.01.2018. godine, u delu činjeničnog opisa i pravne kvalifikacije, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu, okrivljenog AA, oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, koja će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje u ..., u ulici ..., uz primenu mere elektronskog nadzora, s tim da isti ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova, samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora. Okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti direktora privrednog subjekta, u trajanju od 1 (jedne) godine, nakon pravnosnažnosti navedene presude, s tim što je određeno da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere, dok su žalba Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu u preostalom delu, kao i žalbe branilaca okrivljenog AA, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog AA:

-advokati Vićentije Darijević i Deana Berak Savković zbog povreda zakona iz člana 439 tačka 1) i 2) i 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijanu drugostepenu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje ili istu preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe. Branioci su predložili da Vrhovni kasacioni sud, shodno članu 488. stav 3. ZKP, odloži izvršenje pravnosnažne presude;

-advokat Sonja Manojlović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. istog člana ZKP, a zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe, ili ih ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ili ukine samo drugostepenu presudu i spise predmeta vrati tom sudu na ponovno odlučivanje. Branilac je predložila da Vrhovni kasacioni sud odloži izvršenje pravnosnažne presude do donošenja odluke o zahtevu za zaštitu zakonitosti, shodno odredbi člana 488. stav 3. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Branioci okrivljenog, advokati Vićentije Darijević i Deana Berak Savković, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navode da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu sa blanketnom dispozicijom, a da je u izreci presude izostao bitan element predmetnog krivičnog dela, jer nije navedeno koja je to ovlašćenja okrivljeni grubo povredio, tj. izostavljena je konkretna blanketna norma, protivno kojoj je okrivljeni postupao u pogledu raspolaganja imovinom- zbog čega branioci smatraju da se u radnjama okrivljenog ne stiču bitna obeležja krivičnog dela za koje je oglašen krivim, te da je donošenjem pobijanih presuda, učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Međutim, ovi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu osnovani, a iz sledećih razloga:

Naime, u činjeničnom opisu krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim izrekom pobijane drugostepene presude, kojom je prvostepena presuda preinačena u pogledu činjeničnog opisa i pravne kvalifikacije krivičnog dela, jasno su navedene radnje okrivljenog koje se sastoje u postupanju protivno odredbi člana 7. Zakona o trgovini- načelu poštenja i protivno članu 15. stav 1. odluke o osnivanju DOO „VV“ od 27.08.2013. godine, te nevođenju poslova društva u skladu sa zakonom od strane okrivljenog zaključivanjem sedam ugovora o kupoprodaji merkantilnog kukuruza po kojima je DOO „VV“ prodavao kukuruz DOO „BB“ i ispostavljanju predračuna po kojima je DOO „BB“ plaćao kupovinu kukuruza, te potom potpisivanju 30 skladišnica taksativno navedenih u izreci, od strane okrivljenog, na kojima je konstatovano da je kupljeni kukuruz na skladištu, iako kukuruza tada nije bilo na skladištu...... dok je dana 22.05.2014. godine utvrđeno da nedostaje kukuruz u količini od 1.858.383 kilograma u vednosti 28.354.974,60 dinara, koji nikada nije ni isporučen, i pribavljanju imovinske koristi u navedenom iznosu DOO „VV“, i nanošenju štete DOO „BB“ iz ...

Polazeći od navedenog, ovako opisano postupanje okrivljenog, koje je protivno odredbi člana 7. Zakon o trgovini – načelu poštenja i protivno članu 15. stav 1. odluke o osnivanju DOO „VV“ od 27.08.2013. godine, ali i koje je istovremeno suprotno dobrim poslovnim običajima i zakonom propisanim opštim načelima pravnog prometa i poslovanja privrednog subjekta prilikom raspolaganja imovinom preduzeća, po nalaženju ovog suda, predstavlja grubu povredu, odnosno iskorišćavanje ovlašćenja okrivljenog u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom preduzeća, i pribavljanje protivpravne imovinske koristi DOO „VV“, kako je to opisano u izreci pobijane drugostepene presude, te stoga stoje sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je pobijanom pravnosnažnom presudom, okrivljeni oglašen krivim. S tim u vezi, neosnovani su navodi zahteva o nepostojanju krivičnog dela u radnjama okrivljenog zbog okolnosti da u pobijanoj pravnosnažnoj presudi nije označen konkretan materijalnopravni propis koji je kritičnom prilikom okrivljeni povredio.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano branioci okrivljenog, advokati Vićentije Darijević i Deana Berak Savković, ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenog, advokati Vićentije Darijević i Deana Berak Savković, ukazuju i na to da je drugostepeni sud donošenjem svoje presude, pogrešno primenio zakon kada je radnje okrivljenog kvalifikovao kao krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ, jer smatraju da između tog krivičnog dela i krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 3. u vezi stava 1. tačka 4) KZ za koje je okrivljeni bio oglašen krivim pobijanom prvostepenom presudom - ne postoji pravni kontinuitet, te da se radi o dva sasvim različita krivična dela. Iznetim navodima, branioci ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Međutim, kako su branioci okrivljenog ovu povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP isticali i u žalbi na pobijanu prvostepenu presudu, a prilikom drugostepenog odlučivanja, sud je našao da su ti žalbeni razlozi neosnovani i na strani šest poslednji pasus, strani sedam i strani osam prvi pasus, dao jasne i dovoljne razloge da se u konkretnom slučaju ne radi o navedenoj povredi zakona, to ove razloge u svemu kao pravilne prihvata i Vrhovni kasacioni sud, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na njih i upućuje.

Zbog iznetog, po oceni ovog suda, neosnovano branioci okrivljenog ukazuju da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Pored navedenog, branioci okrivljenog, advokati Vićentije Darijević i Deana Berak Savković, kao i advokat Sonja Manojlović, u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu i povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, navodima da je u konkretnom slučaju imovinsku korist trebalo oduzeti od privrednog društva DOO „VV“, a ne od okrivljenog lično, jer smatraju da se u ovom slučaju ne radi o odnosu između dva fizička lica, već je reč o privrednom odnosu između dva pravna lica – preduzeća, koja poseduju sopstvenu imovinu, odvojenu od imovine njihovih vlasnika, osnivača, direktora i zastupnika, a takođe i sopstvenu odgovornost. Takođe, branioci ukazuju da sud i pored promene pravne kvalifikacije radnji okrivljenog, nije menjao odluku o imovinskopravnom zahtevu, već je okrivljenog obavezao da isplati isti iznos imovinskopravnog zahteva.

Međutim, po nalaženju ovog suda, izneti navodi zahteva, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 258. stav 4. ZKP je propisano da će sud u presudi kojom okrivljenog oglašava krivim i rešenju o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja, ovlašćenom licu dosuditi imovinskopravni zahtev u celini ili delimično, a za višak uputiti na parnični postupak. Ako podaci krivičnog postupka ne pružaju pouzdan osnov ni za potpuno ni za delimično presuđenje, sud će ovlašćeno lice uputiti da imovinskopravni zahtev u celini može da ostvaruje u parničnom postupku.

Polazeći od citirane zakonske odredbe, a kako je izrekom pobijane pravnosnažne presude, okrivljeni AA oglašen krivim i obavezan da oštećenom DOO „BB“ iz ..., isplati iznos od 28.354.974,60 dinara, na ime postavljenog imovinskopravnog zahteva, u roku od 60 dana, računajući od dana pravnosnažnosti navedene presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, to je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sud pravilno primenio zakon kada je okrivljenog obavezao da u navedenom iznosu isplati imovinskopravni zahtev oštećenom preduzeću. Pritom, stoji činjenica da se nižestepeni sud odlučujući o imovinskopravnom zahtevu, pozvao na odredbu člana 91. stav 1. KZ koja propisuje uslov i način oduzimanja imovinske koristi pribavljene krivičnim delom- ali ovaj sud nalazi da je očigledno reč o tehničkoj grešci, koja nije od uticaja na istaknutu povredu zakona. Takođe, neosnovani su navodi zahteva da je reč o privrednom odnosu između dva privredna subjekta, te da je sud umesto okrivljenog, trebalo da obaveže preduzeće okrivljenog, na isplatu imovinskopravnog zahteva – iz razloga što je nesporno da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom postupku vođenom protiv okrivljenog AA, u kome je doneta osuđujuća presuda, kojom je utvrđeno da je okrivljeni izvršenjem krivičnog dela oštećenom preduzeću pričinio štetu u navedenom iznosu i gde je sud shodno članu 258. stav 4. ZKP, ovlašćenom licu dosudio imovinskopravni zahtev.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, neosnovano branioci okrivljenog, ukazuju na povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog, advokat Sonja Manojlović, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, formalno označava i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali u obrazloženju istog navodi da je sud pogrešno ocenio, da u konkretnom slučaju delatnost okrivljenog predstavlja krivično delo, s obzirom da se prema stavu branioca, radi o čistom građansko-pravnom odnosu.

Iznetim navodima, iako branilac formalno ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, po nalaženju ovog suda, ista suštinski osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev branioca okrivljenog, advokata Sonje Manojlović, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kome je zahtev branioca okrivljenog, advokata Sonje Manojlović, odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović, s.r.                                                                                                                Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić