Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 61/22 od 17.03.2022. godine, pored ostalog, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Filipa Spasića – advokata Duška Vilotijevića, presuda Osnovnog suda u Jagodini K 216/21 od 08.11.2021. godine, preinačena je samo u pogledu odluke o kazni u odnosu na okrivljenog Filipa Spasića, tako što je okrivljeni za krivično delo razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, dok su ista žalba u preostalom delu, žalba Osnovnog javnog tužioca u Jagodini i zajednička žalba okrivljenog AA i njegovog branioca – advokata Dragice Govedarice odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog AA – advokat Dragica Govedarica, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 2) ZKP, te povrede odredaba članova 440. i 439. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe;

-branilac okrivljenog Filipa Spasića – advokat Duško Vilotijević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmotranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, a nakon ocene navoda izloženih u zahtevima, našao:

Zahtevi su neosnovani.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenih AA i Filipa Spasića u podnetim zahtevima ističu da je pobijana presuda zasnovana na nezakonitim dokazima, i to isključivo na zapisniku o saslušanju okrivljenog AA u svojstvu osumnjičenog, koji je sačinjen pred ovlašćenim službenim licima PU Jagodina dana 20.10.2015. godine.

Kao razlog nezakonitosti navedenog zapisnika, branioci okrivljenih ističu da je radnja saslušanja okrivljenog AA obavljena suprotno odredbi člana 85. stav 3. ZKP, jer okrivljeni prilikom saslušanja nije pozvan da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, niti je upozoren da će mu u slučaju obavezne odbrane, ako ne izabere branioca, biti postavljen branilac po službenoj dužnosti, niti je u navedenom zapisniku uneta izričita izjava okrivljenog, a zbog čega se shodno članu 85. stav 5. ZKP na ovom zapisniku ne može zasnivati sudska odluka.

U zahtevu branioca okrivljenog Filipa Spasića navodi se i da je navedeni zapisnik nezakonit dokaz u smislu odredbe člana 84. ZKP u vezi člana 16. stav 1. ZKP po načinu pribavljanja, te da je na ovaj način prekršeno i pravo okrivljenog zagarantovano Ustavom Republike Srbije, koji odredbom člana 33. stav 2. propisuje da je svako ko je okrivljen za krivično delo, ima pravo da uzme branioca po svom izboru.

Izložene navode zahteva za zaštitu branilaca okrivljenih, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Prema pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda zauzetom na sednici Krivičnog odeljenja od 26.10.2020. godine, zapisnik o saslušanju osumnjičenog sačinjen u smislu člana 289. stav 4. ZKP, ukoliko osumnjičeni nije upozoren i nije se izjasnio u smislu člana 85. stav 3. ZKP, predstavlja u načelu nezakonit dokaz na kom se u smislu člana 85. stav 5. ZKP presuda ne može zasnivati. Međutim, u svakom konkretnom slučaju treba proceniti da li upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca na zapisniku, ispunjava standard upozorenja koji odgovara uslovima iz člana 85. stav 3. ZKP, a imajući pri tome u vidu i stavove Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Almaši protiv Srbije od 08.10.2019. godine, broj predstavke 21388/15.

Dakle, u svakom konkretnom slučaju, ukoliko upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca iz člana 85. stav 3. ZKP eksplicitno nije kostatovano u zapisniku o saslušanju okrivljenog pozivanjem na navedenu zakonsku normu, sud procenjuje da li upozorenje organa postupka i izjašnjenje okrivljenog ispunjavaju standard propisan odredbom člana 85. stav 3. ZKP, a od koje procene suda zavisi da li zapisnik o saslušanju okrivljenog predstavlja zakoniti ili nezakoniti dokaz.

U konkretnom slučaju, iz spisa predmeta- zapisnika o saslušanju okrivljenog AA pred ovlašćenim službenim licima PU Jagodina od 20.10.2015. godine, proizilazi da je okrivljeni pristao da u predistražnom postupku da svoj iskaz u prisustvu branioca – advokata Jelene Blagojević, da je poučen o svojim pravima u predistražnom postupku iz člana 68. ZKP, a pre svega o pravu na branioca, zatim da je okrivljenom omogućen poverljiv razgovor sa braniocem Jelenom Blagojević koji je nadziran samo gledanjem, a ne i slušanjem, te da je taj razgovor trajao 10 minuta, nakon čega je okrivljeni izjavio da želi da iznese odbranu i da odgovara na postavljena pitanja. Nakon toga, i okrivljeni i njegov branilac upozoreni su da imaju pravo da pročitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se pročita zapisnik, i konstatovano je da su i okrivljeni i branilac pročitali zapisnik i da nemaju primedbe. Ovaj zapisnik potpisali su kako okrivljeni i njegov branilac – advokat Jelena Blagojević, tako i ovlašćeno službeno lice PU Jagodina.

Iz svega navedenog, po oceni ovoga suda, proizilazi da je okrivljeni AA dana 20.10.2015. godine pristao da svoj iskaz u PU Jagodina da u prisustvu branioca po službenoj dužnosti, pri čemu navedena upozorenja data okrivljenom od strane organa postupka u konkretnom slučaju ispunjavaju standarde propisane članom 85. stav 3. ZKP, a zbog čega osporavani zapisnik i odbrana okrivljenog data na ovom zapisniku predstavljaju zakonite dokaze.

Pri tome, činjenica da navedeni zapisinik nije potpisao zapisničar (a što se ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA –advokata Dragice Govedarice), predstavlja povredu odredaba člana 235. stav 10. ZKP, međutim i pored toga što je učinjena ova povreda zakona, ona po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda nije od uticaja na zakonitost navedenog dokaza, već se radi o bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) u vezi člana 235. stav 10. ZKP.

Stoga su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u ovom delu odbijeni kao neosnovani.

U vezi sa istom bitnom povredom odredaba krivičnog postupka, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Filipa Spasića ističe se i da je presuda zasnovana na iskazu svedoka GG datom pred Osnovnim javnim tužiocem u Jagodini dana 01.08.2016. godine, koji zapisnik je sačinjen suprotno odredbi člana 300. ZKP, i da stoga ovaj zapisnik predstavlja nezakonit dokaz u smislu odredbe člana 16. stav 1. u vezi člana 84. ZKP.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Filipa Spasića – advokata Duška Vilotijevića ovaj sud ocenio je neosnovanim, obzirom da iz obrazloženja prvostepene presude (strana 9 stav 2) jasno proizilazi da pravnosnažna presuda nije zasnovana na iskazu ovog svedoka, jer je prvostepeni sud ocenio da njegov iskaz nije od uticaja na odluku suda.

Iz navedenih razloga, nalazeći da nižestepenim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud odbio je kao neosnovane zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i Filipa Spasića.

Imajući u vidu da se u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, i na povredu odredaba člana 440. i 439. ZKP, te da se u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Filipa Spasića polemiše sa razlozima drugostepenog suda, iznetim u obrazloženju ove odluke, a iz kojih razloga nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, to Vrhovni kasacioni sud zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u ovom delu nije ni razmatrao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić