Navedenom presudom na osnovu odredbe člana 261. i 264. stav 1. ZKP, okrivljena AA obavezana je da snosi troškove postupka, pa da plati sudu na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara kao i troškove unapred isplaćene iz budžetskih sredstava suda u ukupnom iznosu od 415.250,00 dinara u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudne naplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 331/18 od 14.05.2018. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljene AA, a povodom iste i po službenoj dužnosti preinačena je presuda Višeg suda u Kragujevcu K br.37/17 od 03.11.2017. godine, pa je okrivljena AA oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 6. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ i osuđena na kaznu zatvora u trajanju od deset meseci u koju joj se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 11.03.2008. godine do 17.03.2008. godine koja će se izvršiti tako što će je okrivljena izdržavati u prostorijama u kojima stanuje u ... u ulici ..., bez primene elektronskog nadzora, koje prostorije ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova okrivljena samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdržava u zatvoru, dok su u ostalom delu žalba branioca okrivljene kao i žalba Višeg javnog tužioca u Kragujevcu odbijene kao neosnovane a presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Jelena Radovanović Maletić, zbog povrede zakona iz člana 441. tačka 4. ZKP, i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a iz obrazloženja proizlazi da se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine u celini i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da u celini preinači prvostepenu presudu tako što će doneti oslobađajuću presudu, a da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do donošenja odluke po ovom zahtevu.

Vrhovni kasacioni sud je, u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmotranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Pri tome obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju branilac okrivljene AA, navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva, povredu zakona iz člana 441. stav 4. i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, samo formalno označava povrede zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se one sastoje već suštinski u obrazloženju zahteva osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Naime, branilac okrivljene, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a suprotno utvrđenjima u napadnutim odlukama, navodi da je sud imao osnova da primeni član 266. ZKP oslobodi okrivljenu plaćanja troškova postupka, pošto je majka dvoje dece, od koje maloletno ima samo 12 godina, da je bez zaposlenja i imovine, pa da bi plaćanjem izuzetno velikih troškova postupka, bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljene i lica koje je u obavezi da izdržava. Branilac dalje u svom zahtevu polemiše o nejasnim i protivrečnim iskazima okrivljenog BB, koji je priznao izvršenje krivičnog dela da bi ubrzao krivični postupak, na kome se zasnivaju pobijane odluke, kao i nedostatku originalne dokumentacije i potrebi grafološkog veštačenja.

Kako je dakle, u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno – povrede zakona iz člana 441. stav 4. i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a, a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva – na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje – to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Vrhoni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, na šta se takođe zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA ukazuje, obzirom da isto u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljeni razlog zbog koga bi okrivljeni i njegov branilac mogli podneti ovaj vanredni pravni lek.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                                                Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić