Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Ivice Jevtića u podnetom zahtevu ističe da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati. Kao nezakonite dokaze označava:

-iskaze svedoka AA, majke oštećene i BB, sestre oštećene, koji dokazi su nezakoniti shodno odredbi člana 84. ZKP, iz razloga što su saznanja navedenih svedoka posredna i isključivo bazirana na onome što im je ispričala maloletna VV koja je izjavila da želi da koristi svoje pravo da ne svedoči u ovom postupku. Prema navodima branioca iskaze navedenih svedoka ne bi trebalo prihvatiti jer bi to značilo posredno izigravanje prava maloletne oštećene da ne svedoči u postupku;

-iskaze svedoka policijskih službenika koji su se izjašnjavali o činjenicama koje su navodno saznali iz neformalnog razgovora sa okrivljenim.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Članom 94. ZKP je propisano da su od dužnosti svedočenja oslobođena određena lica, u cilju izbegavanja narušavanja porodičnih odnosa i ta privilegija se primenjuje isključivo kada pobrojana lica treba saslušati u svojstvu svedoka u krivičnom postupku. U Zakoniku o krivičnom postupku ne postoji procesna zabrana da se o sadržaju izjave privilegovanog svedoka, koju je dao slobodnom voljom pred drugim licem, ta druga lica ispitaju kao svedoci. Imajući u vidu navedeno iskazi svedoka AA i svedoka BB mogu se koristiti kao dokaz u ovoj pravnoj stvari, jer na ovaj način svedoče o činjenicama koje su svojim čulima opazile i korišćenje takvog iskaza kao dokaza u krivičnom postupku nije u suprotnosti sa bilo kojom odredbom ZKP, pa se samim tim ne radi o nezakonitom dokazu u smislu odredbe člana 84. stav 1. u vezi odredbe člana 16. stav 1. ZKP.

Takođe, neosnovani su i navodi zahteva kojima se ističu kao nezakoniti dokazi iskazi svedoka – policijskih službenika GG i DD, imajući u vidu da su se, po navodima branilaca, izjašnjavali o činjenicama koje su navodno saznali iz neformalnog razgovora sa okrivljenim, a to iz razloga što navedeni svedoci nisu saslušavani na navedene okolnosti već su svedočili o tome da su po prijavi svedoka AA bili na terenu, da im je ukazala na probleme koji su se dogodili i da su lica nakon toga odveli u policijsku stanicu.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog Ivice Jevtića u podnetom zahtevu ističe da je u konkretnoj situaciji krivični zakon pogrešno primenjen, jer je radnje okrivljenog opisane u izreci presude trebalo kvalifikovati kao krivično delo polno uznemiravanje iz člana 182a stav 2. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Prema činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude i utvrđenom činjeničnom stanju, okrivljeni Ivica Jevtić je u uračunljivom stanju u pet navrata u cilju zadovoljenja polnog nagona preduzeo druge polne radnje prema detetu – oštećenoj VV...,pri čemu je bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje... a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno, u vreme, na mestu i na način bliže opisan u izreci presude.

U ovako opisanim i utvrđenim radnjama okrivljenog Ivice Jevtića, iz kojih proizilazi da je okrivljeni u pet navrata u cilju zadovoljenja polnog nagona preduzeo druge polne radnje prema detetu – oštećenoj VV proizilaze sva obeležja, kako objektivna, tako i subjektivna, produženog krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. u vezi člana 180. stav 1. u vezi sa članom 61. KZ za koje je oglašen krivim, pa su samim tim navodi branioca okrivljenog da je učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivice Jevtića u ostalom delu je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 16, 113. i 462. ZKP, iz razloga što nisu primenjene navedene odredbe, a to je bilo odlučno za donošenje pravilne i zakonite odluke. Takođe navodi da je krivična sankcija prestrogo odmerena jer je sud cenio samo jednu olakšavajuću okolnost, raniju neosuđivanost okrivljenog i izrekao kaznu od tri godine zatvora, na koji način se ukazuje i na povredu člana 441. stav 1. ZKP. Pored navedenog, branilac okrivljenog iznosi i sopstveni činjenični zaključak na šta je umišljaj okrivljenog bio usmeren navodeći da je okrivljeni možda imao nameru i motiv da preduzimanjem navodnih radnji maloletnu oštećenu uplaši ili kazni zbog neposlušnosti ili omalovaži i uvredi.

Navedene povrede, ne predstavljaju zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je stoga, Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivice Jevtića - advokata Vanje Gajića, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. ZKP, zahtev u odnosu na povrede zakona navedene u izreci presude odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednika veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić