Navedenom presudom oštećena BB je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak u smislu odredbe člana 258. stav 4. ZKP, jer podaci krivičnog postupka nisu pružili pouzdan osnov ni za potpuno, ni za delimično presuđenje.

Presudom Višeg suda u Vranju Kž1 61/23 od 09.05.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Gorana Stošića, pa je presuda Osnovnog suda u Vranju K 310/20 od 19.01.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Goran Stošić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP) i povrede člana 395. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kome se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da je nejasno da li je službena beleška o saobraćajnoj nezgodi bez povređenih lica broj 11/20 od 05.01.2020. godine zakonit ili nezakonit dokaz, s obzirom da ga je, ukoliko je nezakonit, trebalo izdvojiti iz spisa, jer je navedena službena beleška korišćena prilikom veštačenja, kao i ostali nezakoniti dokazi.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijane presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer službena beleška pod brojem 11/20 od 05.01.2020. godine nije ni izvedena na glavnom pretresu kao dokaz i na njoj se ne zasniva presuda, pa su suprotni navodi zahteva za zaštiu zakonitosti branioca okrivljenog AA ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su policijski službenici kritičnom prilikom izostavili da slikaju oba vozila – vozilo „...“ je traženo i fotografisano na nekoj lokaciji, a policija nije ni pokušala da pronađe vozilo „...“ koje je drugi učesnik u saobraćajnoj nezgodi, da je predrasuda o krivici okrivljenog stvorena na osnovu činjenice da se okrivljeni branio ćutanjem, da odbrana nije bila prisutna ispitivanju svedoka policijskog službenika VV, da sud nije citirao datume fotografisanja, ali je citirao da je skica lica mesta saobraćajne nezgode od 05.01.2020. godine, jer su fotografije koje se nalaze u spisima predmeta načinjene van mesta nezgode, van vremena nezgode i bez datuma na slikama – fotografisanje je izvršeno naknadno, nakon proteka vremena i pomeranja tragova lica mesta, da je sud izvodio dokaze i u presudi obrazlagao samo dokaze koje terete okrivljenog, da nema dokaza da je povreda oštećene u uzročnoj vezi sa saobraćajnom nezgodom, kao i da su dokazi o tome međusobno kontradiktorni, čemu ide u prilog i činjenica da je o saobraćajnoj nezgodi sačinjen Evropski izveštaj, koji se sačinjava kada nema povređenih lica i kada stranke ne zahtevaju vršenje uviđaja, a oštećena strana je ovaj izveštaj koristila radi naplate štete kod osiguranja, tako da nema dokaza da je do saobraćajne nezgode došlo kako je to u optuženju navedeno.

Po nalaženju Vrhovnog suda, iznetim navodima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP), koje u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je zahtev u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da obrazloženje presude sadrži samo delimično sprovedene dokaze koji se nalaze u spisima, a da izvesne dokaze u spisima predmeta ne analizira, da sud nije dao obrazloženje zbog čega i na koji način je izrekao vrstu i visinu krivične sankcije, niti je obrazložio kako bi ona preventivno i korektivno ostvarila svrhu kažnjavanja, čime se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivčinog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je Vrhovni sud podneti zahtev i u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5), ali kako navedena povreda, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud je podneti zahtev i u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je okrivljenom povređeno pravo na odbranu i da sud nije uvažio predlog odbrane da se izvrši novo veštačenje veštaka saobraćajne struke, čime se ukazuje na povredu člana 395. ZKP, koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je Vrhovni sud podneti zahtev i u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kome je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                               Predsednik veća-sudija

Tatjana Milenković, s. r.                                                                                       Dubravka Damjanović, s. r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić