O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Nišu K 91/17 od 09.11.2017. godine, okrivljeni AA, BB, VV i GG, oglašeni su krivim zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenja ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i osuđeni i to okrivljeni AA, BB i VV, na kazne zatvora u trajanju od dve godine, a okrivljeni GG na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci u koje im se uračunava i vreme provedeno u pritvoru i to AA i BB od 01.11.2016. godine a okrivljenima VV i GG od 25.10.2016. godine.

Istom presudom na osnovu člana 87. KZ u vezi člana 350. stav 5. KZ, okrivljenima je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta bliže navedenih u izreci prvostepene presude.

Na osnovu člana 88. KZ izrečena je i mera bezbednosti – proterivanja stranaca iz zemlje u trajanju od pet godina po pravnosnažnosti presude, stim što se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere.

Istom presudom okrivljeni su obavezani da sudu na ime troškova krivičnog postupka plate solidarno iznos od 51.276,76 dinara kao i na ime paušala iznos od po 10.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 1405/17 od 23.02.2018. godine, usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Nišu i preinačena presuda Višeg suda u Nišu K 91/17 od 09.11.2017. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okrivljene AA i BB, tako da ih je Apelacioni sud za krivično delo za koje su oglašeni krivim prvostepenom presudom osudio na kazne zatvora u trajanju od po dve godine i šest meseci u koji se ima uračunati vreme provedeno u pritvoru od 01.11.2016. godine, dok su žalbe okrivljenih AA, njegovog branioca, BB i njegovog branioca i branioca okrivljenog VV i branioca okrivljenog GG, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Istom presudom odlučeno je da troškovi krivičnog postupka nastali pred Apelacionim sudom u Nišu u iznosu od 23.250.00 dinara padaju na teret budžetskih sredstava Apelacionog suda u Nišu i isti se imaju isplatiti braniocu okrivljenog VV adv. Darku Aranđeloviću u roku od 60 dana po dostavljanju drugostepene presude.

Istom presudom okrivljeni su obavezani i to: AA, BB, VV i GG da Apelacionom sudu u Nišu plate paušal u iznosu od 10.000,00 dinara i kao i da na ime troškova krivičnog postupka solidarno plate iznos od 4.200,00 dinara i posebno okrivljeni VV iznos od 23.250,00 dinara na ime odbrane od strane branioca po službenoj dužnosti na pretresu održanom pred Apelacionim sudom u Nišu 23.02.2018. godine sve u roku od 60 dana po dostavljanju drugostepene presude.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog AA, adv. Blagoje Stefanović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, u kome ističe da je donošenjem pravnosnažnih presuda učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, na štetu okrivljenog sa obrazloženjem da je sud primenio krivični zakonik koji je važio u vreme donošenja odluke, a koji je strožiji po okrivljenog, a ne krivični zakonik koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, pa da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se nije mogao primeniti, što bi predstavljalo povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. KZ, kao i da je povređen zakon u odnosu na troškove krivičnog postupka na koje su okrivljeni obavezani solidarno da plate, u odnosu na tumače i prevodioca, čime se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zakon za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA adv. Blagoja Stefanovića, je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Blagoja Stefanovića, ukazuje da u pogledu krivično pravnih radnji okrivljenog u konkretnom slučaju nije primenjen zakon koji je blaži za učinioca, to jest da je donošenjem pravnosnažnih presuda učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. KZ.

Odredbom člana 5. stav 1. KZ propisano je da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a stavom 2. istog člana, da ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.

Iz izreke prvostepene presude proizilazi da su okrivljeni AA, BB, VV i GG, krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, izvršili dana 25.10.2016. godine, kada je važio krivični zakonik („Službeni glasnik RS“ broj 72/09), za koje je bila propisana kazna zatvora od jedne do deset godina. Međutim, iz obrazloženja drugostepene presude na strani deset stav prvi proizilazi da je sud prilikom odlučivanja o kazni primenio krivični zakonik koji je važio u vreme donošenja odluke, to jest krivični zakonik „Službeni glasnik RS“ 94/16, prema kome je za navedeno krivično delo propisana kazna zatvora od dve do dvanaest godina.

Stoga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela za koje su okrivljeni oglašeni krivim („Službeni glasnik RS“ 72/09) je u konkretnom slučaju povoljniji za okrivljene u odnosu na zakon koji je na okrivljene primenjen i važio u vreme donošenja pobijanih presuda, imajući u vidu propisane kazne za navedeno krivično delo, pa su sudovi primenjujući na okrivljene strožiji zakon učinili povredu odredbe člana 5. KZ i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenih, kako se to osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Blagoja Stefanovića, kao osnovan preinačio pobijane pravnosnažne presude u odnosu na okrivljenog AA, a po službenoj dužnosti u odnosu na okrivljene BB, VV i GG, shodno odredbi člana 489. stav 2. ZKP, i našao da se u radnjama okrivljenih AA, BB, VV i GG, stiču zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 72/09).

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o krivično-pravnoj sankciji prema okrivljenima, na osnovu člana 4., 42., 43., 45., 54. i 63. KZ okrivljene AA, BB i VV osudio na kazne zatvora u trajanju od po dve godine i tri meseca, a okrivljenog GG na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i pet meseci, u koje kazne im se primenom člana 63. KZ uračunava i vreme provedeno u pritvoru kao u izreci ove presude.

Pri odmeravanju kazne, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu sve okolnosti iz člana 54. KZ kao pravilno utvrđene u redovnom postupku, pa je našao da ovako izrečene kazne zatvora okrivljenima srazmerne su stepenu njihove krivice i nužne da izraze društvenu osudu za krivično delo u pitanju, ali dovoljne za ostvarivanje propisane svrhe kažnjavanja (član 4. stav 2. KZ).

Odredbom člana 11. stav 3. ZKP, propisano je da stranke, svedoci i druga lica koja učestvuju u postupku imaju pravo da u toku postupka upotrebljavaju svoj jezik i pismo, ako se postupak ne vodi na njihovom jeziku, iako, nakon pouke o pravu na prevođenje, ne izjave da znaju jezik na kome se postupak vodi i da se odriču prava na prevođenje, obezbediće im se na teret budžetskih sredstava prevođenje onoga što oni ili drugi iznose, kao i prevođenje isprava i drugog pisanog dokaznog materijala.

Imajući u vidu da su okrivljeni AA, BB, VV i GG, prvostepenom presudom obavezani da solidarno plate troškove krivičnog postupka u iznosu od 51.276,76 dinara i to na ime troškova koji su nastali pred Osnovnim sudom u Aleksincu u iznosu od 37.333,82 dinara – troškovi prevođenja i dovođenja iz KPZ u Niš, kao i troškove nastale pred Višim sudom u Nišu (prevođenje od strane sudskog tumača za bugarski jezik u toku postupka i troškove tri dovođenja iz KZP Niš odeljenje pritvora na glavni pretres po 400,00 dinara) u iznosu od 13.942,94 dinara, a u ukupnom iznosu od 51.276,76 dinara, a drugostepenom presudom između ostalog i u iznosu od 4.200,00 dinara na ime prisustva tumača za bugarski jezik pred Apelacionim sudom u Nišu dana 23.02.2018. godine, to su prvostepeni i drugostepeni sud shodno odredbi člana 11. stav 3. ZKP morali izreći da navedeni troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda. Međutim, prvostepeni i drugostepeni sud suprotno navedenoj odredbi obavezali su okrivljene da solidarno snose navedene troškove krivičnog postupka.

Postupajući na ovaj način, prvostepeni i drugostepeni sud su povredili odredbe člana 11. stav 3. ZKP u vezi člana 441. stav 4. ZKP na štetu okrivljenih.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                                              Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić