Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, održao sednicu veća, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pravnosnažnim odlukama protiv kojih je zahtev podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Osnovano se u zahtevu ukazuje da je prvostepeni sud bio u obavezi da braniocu okrivljenog AA, advokatu Zoranu Đušiću prizna zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka uvećanih za 20% na ime PDV, a u odnosu na iznos koji mu je dosuđen na ime ostalih troškova postupka u iznosu od 639.000,00 dinara. Na ovaj način iako formalno ne numeriše, branilac okrivljenog suštinski ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Članom 13. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata propisano je da advokat, koji je obveznik poreza na dodatu vrednost, ima pravo dodati pripadajući porez na dodatu vrednost na ime izvršenog obračuna nagrade i troškova.

Iz spisa predmeta proizilazi da je pred Osnovnim sudom u Leskovcu vođen krivični postupak protiv okrivljenog AA, te da je u predmetu K 512/21 dana 20.12.2021. godine, doneta presuda kojom se okrivljeni AA oslobađa od optužbe da je učinio krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. KZ i doneta odluka da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava, a da je Apelacioni sud u Nišu u predmetu 17Kž1 192/22 dana 14.03.2022. godine doneo presudu kojom se odbija žalba OJT u Leskovcu i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Leskovcu K 512/21 od 20.12.2021. godine.

Nadalje, iz spisa predmeta proizilazi da je branilac okrivljenog Osnovnom sudu u Leskovcu podneo zahtev za donošenje posebnog rešenja o troškovima i opredelio iznos na 639.000,00 dinara, uvećan za 20%, s obzirom da je branilac u sistemu obveznika PDV, o čemu je priložio potvrdu o evidenciji u sistemu PDV od 04.02.2022. godine kao dokaz.

Osnovni sud u Leskovcu je u predmetu K 212/22 dana 07.07.2022. godine doneo rešenje kojim se okrivljenom AA dosuđuje iznos od 639.000,00 dinara i nalaže računovodstvu navedenog suda da u skladu sa dostavljenim specijalnim ovlašćenjem isplatu izvrši na račun branioca advokata Zorana Đušića, pri čemu nije prihvatio zahtev branioca da dosuđena nagrada bude uvećana za 20% na ime PDV, jer iako je branilac obveznik PDV, nije sudu dostavio dokaz da je prilikom svake radnje u postupku plaćen i PDV da bi sud za iznos PDV- a mogao da uveća dosuđenu nagradu.

Osnovni sud u Leskovcu je doneo rešenje Kv 346/22 od 20.07.2022. godine, kojim je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog uz obrazloženje da je prvostepenim rešenjem pravilno i zakonito odlučeno kada nije priznat deo zahteva branioca za naknadu troškova krivičnog postupka uvećanih za 20% na ime PDV, jer je za priznavanje troškova krivičnog postupka sa priznatim PDV bilo potrebno da branilac dostavi dokaz uz zahtev za naknadu troškova u vidu računa za pružene advokatske usluge, zajedno sa dokazom o poreskom statusu branioca i dokazom da je branilac u potpunosti ispunio svoju obavezu prema budžetu Republike Srbije.

Osnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da pravo advokata koji je obveznik PDV-a da doda pripadajući porez na dodatu vrednost na izvršeni obračun nagrade i troškova, ne može biti uslovljeno pružanjem dokaza da je izdao račun primaocu usluga koji je fizičko lice, niti je za ostvarenje ovog prava neophodno sudu podneti dokaz da je branilac u potpunosti ispunio svoju poresku obavezu prilikom naplate svake obavljene radnje u predmetu.

Naime, odredba člana 42. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost predviđa obavezu obveznika da izda račun za svaki promet dobara i usluga, dok Pravilnik o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS“ broj 37/2021), koji se primenjuje od 01.07.2021. godine i važio je u vreme donošenja rešenja koja su predmet podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti (a čijim donošenjem je prestao da važi Pravilnik o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Službeni glasnik RS“ br. 23/2012)), u članu 164. stav 1. tačka 1. predviđa izuzetak od ove obaveze, a naime da obveznik PDV-a nema obavezu da izda račun iz člana 42. Zakona, za promet dobara i usluga fizičkim licima sa izuzetkom preduzetnika, koja nisu obveznici PDV-a, što je upravo slučaj u konkretnom predmetu.

Iz navedenog proizlazi da je rešenjima Osnovnog suda u Leskovcu, koja su predmet podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti, učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, kao i odredbe člana 13. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, koja ne uslovljava pravo na dodavanje pripadajućeg poreza na dodatu vrednost na izvršeni obračun nagrade i troškova, pružanjem dokaza da je obveznik ispunio svoju poresku obavezu, kao i povreda člana 164. stav 1. tačka 1. Pravilnika o porezu na dodatu vrednost, koji ne obavezuje obveznika PDV-a da izda račun za promet dobara i usluga fizičkim licima koja nisu obveznici PDV-a.

Zbog učinjenih povreda zakona, Vrhovni kasacioni sud je, usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Zorana Đušića, ukinuo pobijana rešenja i predmet vratio Osnovnom sudu u Leskovcu na ponovni postupak i odlučivanje, kako bi, a imajući u vidu primedbe iznesene u ovoj presudi, doneo pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 492. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                     Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić