Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 302/17 od 20.11.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K 557/17 od 02.10.2017. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Đurčok, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe odnosno da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje odnosno drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, uz zahtev da Vrhovni kasacioni sud shodno odredbi člana 488. stav 3. ZKP odredbe za izvršenje pravnosnažne presude odloži ili pak prekine.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Đurčoka, je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog za podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog u zahtevu kao razlog podnošenja istoga samo je formalno označio da je navedenim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, pri čemu nije naveo zbog čega se presuda na nalazu i stručnom mišljenju Centra za socijalni rad Grada Zrenjanina od 08.06.2017. godine ne može zasivati, odnosno nije naveo da li je ovaj dokaz neposredno ili posredno, sam po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim zakonom ili opošte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

S tim u vezi, branilac okrivljenog u vezi navedene povrede ukazuje da je postojanje nasilja psihičke prirode i da postojanje istog može biti utvrđeno isključivo na osnovu nalaza i mišljenja veštaka medicinsko-neuropsihijatrijske struke, a ne kategorija koju je vlastan da utvrdi službenik Centra za socijalni rad prostim uzimanjem izjave od oštećene.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu kao razlog podnošenja istoga samo je označio da je navedenim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede je podnošenje zahteva takođe dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, ne ukazujući pri tom zbog čega smatra da je krivični zakon povređen u pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, dok je u obrazloženju zahteva naveo da izvedeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak da je okrivljeni izvršio krivično delo u pitanju na način predstavljen izrekom pravnosnažne presude, obzirom da se ista zasniva isključivo na iskazu oštećene datom pred ovlašćenim službenicima MUP-a, javnom tužiocu, radnicima centra za socijalni rad Grada Zrenjanina a potom i pred sudom.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iznetim navodima zahteva kojima se samo formalno ukazuje na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i iz člana 439. tačka 1) ZKP, u suštini se osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju krivičnog dela u pitanju.

Međutim, kako citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Đurčoka, ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                       Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić