Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, koga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća na osnovu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog AA, advokata Đorđa Konstantinovića je neosnovan.

Podnetim zahtevom branioca maloletnog se ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 4. ZKP navodima da u vreme podnošenja žalbe protiv prvostepenog rešenja kojim je maloletnom AA izrečena vaspitna mera i kojim je određeno da troškovi postupka padaju na teret suda, nije postojao osnov iz člana 262. stav 2. ZKP u vezi člana 79. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica za podnošenje zahteva za naknadu troškova postupka; da je članom 262. stav 2. ZKP predviđen prekluzivni rok od jedne godine „od dana pravnosnažnosti rešenja“, za podnošenje zahteva za naknadu troškova postupka, koje, upravo zbog izjavljivanja žalbe, nije pravnosnažno; da u vreme podnošenja žalbe na prvostepeno rešenje, dana 31.07.2020. godine, branilac ni na koji način nije mogao da zna da li će uopšte bilo kada postojati osnov za podnošenje zahteva za naknadu troškova postupka i koliki će biti budući troškovi pred sudom pravnog leka jer na predmetno rešenje žalbu može izjaviti i javni tužilac, pored branioca, pri čemu branilac ne može da zna da li će i u kom iznosu nastati troškovi pred sudom pravnog leka. Po stavu odbrane Apelacioni sud u Kragujevcu je proizvoljno primenio materijalno pravo zaključivši da se rok od jedne godine iz člana 262. stav 2. ZKP odnosi samo na „isticanje zahteva za naknadu troškova u situaciji kada nedostaju podaci o njihovoj visini“ jer, po stavu odbrane, okrivljeni i njegov branilac nisu dužni da u žalbi protiv presude kojom je odlučeno o odgovornosti okrivljenog, traže i troškove žalbenog postupka s`obzirom da je to potpuno besmisleno.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahtev za zaštitu zakonitosti ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je Viši sud u Jagodini rešenjem Km 15/20 od 11.06.2020. godine prema maloletnom AA izrekao vaspitnu meru pojačan nadzor od strane organa starateljstva koja ne može trajati kraće od šest meseci niti duže od dve godine, s`tim da će sud naknadno odlučiti o njenom prestanku, da će meru sprovesti Centar za socijalni rad „Ćuprija“ u Ćupriji dok je oštećeni BB radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu. Prvostepeni sud je odlučio da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, o čijoj visini će biti odlučeno posebnim rešenjem, nakon pravnosnažnosti odluke. Protiv navedenog rešenja Višeg suda u Jagodini Km 15/20 od 11.06.2020. godine branilac maloletnog AA, advokat Đorđe Konstantinović je izjavio žalbu, uz predlog Apelacionom sudu u Kragujevcu da na sednicu veća pozove branioca maloletnog AA, ali bez iznošenja predloga vezano za dosuđivanje troškova postupka pred drugostepenim sudom. Apelacioni sud u Kragujevcu doneo je rešenje Kžm1 46/20 od 22.10.2020. godine kojim je odbijena, kao neosnovana, žalba branioca maloletnog AA i potvrđeno rešenje Višeg suda u Jagodini Km 15/20 od 11.06.2020. godine.

Odredbom člana 267. ZKP, propisano je da o dužnosti plaćanja troškova koji nastaju kod suda pravnog leka odlučuje taj sud shodno, odredbama člana 261-266 tog zakonika.

Prema odredbi člana 262. stav 1. ZKP, u svakoj presudi i rešenju koje odgovara presudi odlučiće se ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose. Da bi o tome odlučio sud pravnog leka mora imati zahtev za naknadu troškova. Stoga u postupku po pravnim lekovima, zahtev za naknadu troškova mora biti istaknut u podnetom pravnom leku, u konkretnom slučaju u žalbi izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Km 15/20 od 11.06.2020. godine.

Kako je u vreme izjavljivanja žalbe braniocu maloletnog AA, advokatu Đorđu Konstantinoviću bila poznata visina troškova na ime sastava žalbe po Advokatskoj tarifi, a zahtev za naknadu istih nije istaknut u izjavljenoj žalbi, niti na javnoj sednici veća za maloletnike Apelacionog suda u Kragujevcu održanoj 22. oktobra 2020. godine, kojoj je prisustvovao advokat Đorđe Konstantinović, što je i konstatovano u sačinjenom zapisniku Kžm1 46/20 od 22.10.2020. godine, to u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 262. stav 2. ZKP, da se o istima odluči posebnim rešenjem, pa je sledstveno tome pravilno pobijanim pravnosnažnim rešenjem odbijen kao neosnovan zahtev branioca maloletnog AA, advokata Đorđa Konstantinovića za naknadu troškova nastalih kod suda pravnog leka - Apelacionog suda u predmetu Kžm1 46/20.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da, nasuprot navodima zahteva branioca maloletnog AA, pobijanim pravnosnažnim rešenjima nije povređen zakon iz člana 441. stav 4. ZKP, na štetu maloletnog AA, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti njegovog branioca advokata Đorđa Konstantinovića, ocenjen kao neosnovan.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                        Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić