Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Mikloš Čaba, navodeći kao razlog njegovog podnošenja opšte odredbe koje između ostalog propisuju razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i odbije optužbu protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela za koje je pravnosnažno oglašen krivim u krivičnom postupku koji je prema njemu vođen.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti, iako ne numeriše povredu zakona, ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer se radi o presuđenoj stvari. Ovo stoga što je, rešenjem Osnovnog suda u Subotici K 223/16 od 08.09.2016. godine (a ne od 21.09.2016. godine, kako to navodi branilac u podnetom zahtevu) prema ovom okrivljenom odbijena privatna krivična tužba, privatnih tužilaca BB i VV i obustavljen krivični postupak zbog odustanka privatnih tužilaca od podnete tužbe čiji su predmet bile iste parcele, koje su i predmet ovog postupka, zbog čega je prema stavu branioca, donošenjem pobijanih presuda povređeno načelo ne bis in idem.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda ovi navodi zahteva se ne mogu prihvatiti kao osnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP je propisano da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji, ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola 7. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je propisano da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog kog je već pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP, propisano je da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena, ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Da bi se radilo o presuđenoj stvari, neophodno je da postoji odluka suda kojom je isto lice pravnosnažno oslobođeno ili osuđeno ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, u odnosu na isto krivično delo.

I odredbom člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije, propisano je da niko ne može da bude gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen.

Iz spisa predmeta proizilazi da je prema okrivljenom AA rešenjem Osnovnog suda u Subotici K 223/16 od 08.09.2016. godine odbijena privatna krivična tužba, privatnih tužilaca BB i VV, podneta zbog krivičnog dela samovlašća iz člana 330. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Privatna krivična tužba je podneta dana 12.04.2016. godine, izmenjena 27.04.2016. godine i 05.08.2016. godine i prema okrivljenom obustavljen krivični postupak usled odustanka privatnih tužilaca od iste. Presudom Osnovnog suda u Subotici K 813/21 od 06.04.2022. godine, koja je u svemu potvrđena presudom Višeg suda u Subotici Kž1 101/22 od 28.06.2022. godine, koje su predmet zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljeni je pravnosnažno oglašen krivim zbog krivičnog dela protivpravno zauzimanje zemljišta iz člana 218. stav 1. Krivičnog zakonika, izvršenog na štetu oštećenih BB i VV u periodu od 15.03.2017. godine do 29.09.2021. godine.

Imajući u vidu činjenicu da je, rešenjem na koje se poziva branilac - obustavljen krivični postupak protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela samovlašća iz člana 330. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, dakle ne zbog istog krivičnog dela zbog kog je pobijanom pravnosnažnom presudom oglašen krivim, to se u konkretnom slučaju i pored nesporne činjenice da je u oba postupka reč o istoj parceli i o istim licima (okrivljenom AA i oštećenima odnosno privatnim tužiocima BB i VV), ne može govoriti o pravnosnažno presuđenoj stvari, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog. Tome u prilog ide i činjenica da se ne radi o događajima koji su se odigrali u istom vremenskom okviru obzirom da iz spisa proizilazi da je pobijanim pravnosnažnim presudama okrivljeni oglašen krivim zbog radnji krivičnog dela iz člana 218. stav 1. Krivičnog zakonika preduzetih u periodu od 15.03.2017. godine do 29.09.2021. godine, dok je rešenje Osnovnog suda u Subotici na koje se poziva branilac doneto dana 08.09.2016. godine odnosno pre događaja koji je bio predmet ovog krivičnog postupka, pa se događaji koji su predmet dva krivična postupka ni hronološki ne slažu, zbog čega nema elemenata na onovu kojih bi se moglo govoriti o identitetu radnji krivičnih dela.

Prema navedenom, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda, na štetu okrivljenog AA, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je okrivljeni faktički osuđen zbog krivičnog dela iz člana 340. Krivičnog zakonika, s tim što su njegove radnje pravno kavlifikovane kao krivično delo iz člana 218. stav 1. Krivičnog zakonika.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog svoj stav - da je, prema tome pobijanim presudama na štetu okrivljenog povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP, obrazlaže iznošenjem sopstvenog mišljenja da se obrazloženja pravnosnažnih presuda odnose na krivično delo neizvršavanje sudske odluke, što je protivrečno izreci prvostepene presude, kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela protivpravno zauzimanje zemljišta iz člana 218. stav 1. Krivičnog zakonika. Ovim navodima, po oceni Vrhovnog kasacionog suda branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje i ocenu ove povrede nije upuštao.

S obzirom na to da uz zahtev za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, koja se odnosi na okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, shodno članu 484. ZKP, to se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao ni u ocenu navoda branioca da je prilikom donošenja pobijanih presuda došlo do povrede Ustavom zagarantovanog prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić