Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 410/16 od 13.04.2016. godine, delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenih S.P. i I.A. preinačena je samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji presuda Osnovnog suda u Somboru K 1153/13 od 02.10.2015. godine tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu ove okrivljene, zbog izvršenog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. KZ u vezi člana 281. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, primenom odredbe člana 45. stav 5. KZ osudio na kazne zatvora u trajanju od po jedne godine i odredio da će okrivljeni ove kazne izdržavati u prostorijama u kojima stanuju uz primenu elektronskog nadzora, dok su kao neosnovane odbijene žalbe branilaca okrivljenog D.A. i N.P. i u preostalom delu žalba branilaca okrivljenih S.P. i I.A. i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena. Tom presudom usvajanjem žalbe branioca okrivljenog A.D. preinačena je presuda Osnovnog suda u Somboru K 1153/13 od 02.10.2015. godine u osuđujućem delu tako što je prema ovom okrivljenom na osnovu odredbe člana 422. tačka 3) ZKP odbijena optužba.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog I.A., advokat B.M., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 4. ZKP u vezi člana 438. stav 1. tač. 8), 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje odnosno drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, odnosno da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.A., advokata B.M., je neosnovan.

Branilac okrivljenog I.A., pravnosnažne presude pobija zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da okrivljeni I.A. nije preduzeo radnju izvršenja krivičnog dela u pitanju za koje je oglašen krivim odnosno da je postupio po opšte priznatim tehničkim pravilima pri izvođenju građevinskih radova, ukazivanjem da ovaj okrivljeni, kao vlasnik Preduzeća SZR ''V.'' nije bio u obavezi da rukovodi radom drugih izvođača.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog I.A. isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 6 pasus treći, četvrti, peti, strani 7 pasus drugi i strani 8 pasus treći i četvrti obrazloženja pobijane presude je dao jasne i dovoljne razloge o tome da se u radnjama okrivljenog I.A. stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. KZ u vezi člana 281. stav 2. u vezi stava 1. KZ, koje kao pravilne u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Pobijajući pravnosnažne presude zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i tačka 9) ZKP branilac okrivljenog ne ukazuje u kom delu sud nije rešio predmet optužbe dat u optužnici javnog tužioca Kt 35/06 od 05.03.2008. godine koja je izmenjena dana 09.02.2015. godine, odnosno ne ukazuje na koji način je sud ovu optužbu prekoračio, a iz obrazloženja zahteva i navoda da sud nije striktno pojasnio sam postupak izmuljivanja, a što mu je naloženo rešenjem apelacionog suda od 26.09.2012. godine i uslove koje treba da ispunjavaju izvođači, podizvođači, radnici, mašine, sa posebnim osvrtom u pogledu procedure za ugovaranje nepredvidivih radova izmuljivanja kao specijalizovanih radova u dubokom iskopu sa očiglednim rizicima za bezbedan rad po život i zdravlje ljudi, te da nakon toga utvrdi i propuste koji su uzrokovali obrušavanje strane iskopa što je dovelo do smrti jednog radnika, te da su izvedeni dokazi ocenjeni u suprotnosti sa navodima veštaka datim na glavnom pretresu koji su jasno naveli da okrivljeni I.A. nije mogao da rukovodi radom drugih preduzeća koji su izvodili radnju izmuljivanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da se zahtevom osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju krivičnog dela u pitanju.

Pored toga, pobijajući pravnosnažne presude zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog I.A. u zahtevu navodi da se na ''veštačenju'' presuda ne može zasnivati, ne ukazujući pri tom zbog čega smatra da je ovaj dokaz – veštačenje pribavljeno suprotno odredbama ZKP, a iz obrazloženja zahteva i navoda da se sudovi u obrazloženju presuda u pogledu utvrđivanja postojanja krivičnog dela u pitanju i krivice okrivljenog na ovaj dokaz pozivaju, a potpuno je nejasno zbog čega nisu naveli da okrivljeni I.A. nije mogao izdavati bilo kakve naredbe Preduzeću ''N.'' i ''Š. T.'' jer su to veštaci decidno naveli na glavnom pretresu, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da se zahtevom osporava činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnim presudama.

Kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje na koje se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.A. ukazuje ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.A., advokata B.M. nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                       Dragiša Đorđević,s.r.