Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 303/23 od 15.05.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dragomir Todorović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude tako što će obustaviti postupak protiv okrivljenog ili osloboditi okrivljenog od optužbe ili da ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ističući da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati i to službenoj belešci Poreske uprave Filijala Vršac od 11.03.2016. godine, koja je prema stavu branioca, pribavljena suprotno odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizilazi da su poreski inspektori u okviru poreske kontrole po nalogu od 24.02.2016. godine, saglasno odredbi člana 64. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, izvršili kontrolu poreskog obveznika DOO „BB“ i o tome sačinili službenu belešku Poreske uprave Filijala Vršac od 11.03.2016. godine.

Službena beleška koju su sačinili poreski inspektori u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, potiče iz poreskog postupka i ista ne sadrži podatke, niti informacije prikupljene od građana, koje se ne bi smele koristiti u krivičnom postupku. Prilikom sačinjavanja službene beleške, poreski inspektori nisu saslušavali okrivljenog u pogledu radnji koje su mu kasnije optužnim aktom stavljene na teret, već su konstatovali stanje na terenu prilikom provere poslovnih odnosa između poreskih obveznika za određenu kalendarsku godinu i prikupili ostale podatke relevantne za poreski postupak.

Stoga, pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se podnetim zahtevom branioca neosnovano ukazuje.

Ukazujući dalje na istu povredu zakona, branilac ostalim navodima zahteva ukazuje na činjenična utvrđenja sudova, odnosno dokaznu snagu datog nalaza i mišljenja sudskog veštaka Vladimira Grujina ekonomsko – finansijske struke, kao i činjenica koje je prvostepeni sud utvrdio iz ovako datog nalaza i mišljenja. Pored toga branilac u zahtevu ističe i povredu zakona iz člana 439. tačaka 1) ZKP, koja predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, ali navedenu povredu između ostalog obrazlaže opširnom analizom propisa iz oblasti privrednog poslovanja i poreskih zakona, te analizom i zaključcima koji proizlaze iz iskaza svedoka koji su saslušani tokom postupka, te obrazlaže i presudu Privrednog suda u Pančevu P 199/2020 i daje svoje tumačenje i analizu poreskog obveznika i postojanja utaje poreza, prometa dobara, analitičkih računa, te izvodi zaključak da se u konkretnom slučaju radi o pozajmici, a ne o ugovoru o kupoprodaji, na koji način pobijane presude osporava u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, u smislu člana 440. ZKP, koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog koga je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, te se Vrhovni sud u ocenu istih nije upuštao.

Pored toga branilac u uvodu zahteva ističe povredu iz člana 441. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca. Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac prvostepenu presude osporava zbog odluke o kazni, odnosno ističe da sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja, odnosno ističe povredu člana 441. stav 1. ZKP, koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog koga je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, te se Vrhovni sud u ocenu istih nije upuštao.

Branilac u zahtevu ukazuje i na povredu prava na pravično suđenje garantovano Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i Ustavom RS, ali uz zahtev za zaštitu zakonitosti ne dostavlja odluke Evropskog suda za ljudska prava ili Ustavnog suda RS kojima je njegovo pravo povrđeno, niti na takve odluke ukazuje, te se Vrhovni sud u ocenu takvih navoda nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                        Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić