U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Zoricom Stojković, kao zapisničarem, u krivičnom postupku protiv okrivljenog Z.V., zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 3. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. V.M., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Paraćinu 4K br. 139/15 od 10.06.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 1279/15 od 28.10.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 23.12.2015. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.V., adv. V.M. podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Paraćinu 4K br. 139/15 od 10.06.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 1279/15 od 28.10.2015. godine, u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP-a, dok se isti zahtev u ostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu 4K br. 139/15 od 10.06.2015. godine okrivljeni Z.V. oglašen je krivim zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 3. u vezi člana 61. KZ za koje mu je izrečana uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i pet meseci i istovremeno određeno da se ona neće izvršiti ako okrivljeni u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati paušal u iznosu od 5.000,00 dinara i troškove krivičnog postupka u iznosu od 124.037,62 dinara, a oštećenima na ime imovinskopravnog zahteva iznose od 96.000,00 dinara i 1.702.150,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok će se o troškovima krivičnog postupka oštećenom B.M. odlučiti posebnim rešenjem a nakon pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 1279/15 od 28.10.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Z.V., adv. V.M., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona i odluke o troškovima krivičnog postupka i paušala, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi krivične odgovornosti a zatim odluči da troškovi krivičnog postupka kako u redovnom i žalbenom postupku tako i po zahtevu za zaštitu zakonitosti po AT padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, o kojoj u smislu člana 488. stav 2 ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu branioca okrivljenog, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.V., u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, je neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.V., se kao razlog podnošenja zahteva ističe samo povreda zakona bez konkretnog označavanja o kojoj povredi zakona se radi, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, navodima da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo jer u izreci pravnosnažne presude ne postoji opis subjektivnog odnosa izvršioca - okrivljenog prema preduzetoj radnji odnosno da je okrivljeni išao za tim da pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu većem od 1.500.000,00 dinara, što predstavlja kvalifikatornu okolnost za postojanje krivičnog dela teška krađa iz stava 3. člana 204. KZ.

Branilac posebno ističe da je okrivljeni lečeni alkoholičar, da u vreme izvršenja krivičnog dela nije bio sposoban da sam rasuđuje i odlučuje pa samim tim nije ni bio sposoban da shvati značaj dela i ima volju da sebi pribavi znatnu protivpravnu imovinsku korist odnosno nije postupao sa direktnim umišljajem.

Istaknute navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Za postojanje krivičnog dela teška krađa neophodan je umišljaj koji mora obuhvatiti i svest o kvalifikatornoj okolnosti koja se u konkretnom slučaju vezuje za vrednost ukradene stvari (stav 3. člana 204. KZ).

Kako je okrivljeni kritičnom prilikom a kako je to opisano u izreci pravnosnažne presude pod tačkama 1 i 2 bio sposoban da shvati značaj dela i da upravlja svojim postupcima, svestan da je njegovo delo zabranjeno, u nameri da prisvajanjem tuđih pokretnih stvari sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, oduzeo stvari bliže navedene u izreci prvostepene presude u tačkama 1 i 2, ukupne vrednosti 1.702.150,00 dinara, to je pravilan zaključak prvostepenog suda da je isti - okrivljeni postupao sa direktnim umišljajem jer je svesno i voljno preduzeo inkriminsane radnje a što je sve potvrđeno i nalazom i mišljenjem veštaka neuropsihijatra od 28.04.2015. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela teška krađa za koje je okrivljeni oglašen krivim proizilaze svi objektivni i subjektivni elementi bića produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 3. u vezi člana 61. KZ.

Navodi sadržani u zahtevu branioca okrivljenog su isticani i u žalbenom postupku, o čemu je, Apelacioni sud u Kragujevcu, na strani 4 obrazloženja svoje presude Kž1 1279/15 od 28.10.2015. godine dao jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i na iste shodno članu 491. stav 2. ZKP, upućuje.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, u tom delu zahtev odbio kao neosnovan.

Nadalje, branilac okrivljenog Z.V. kako to proizilazi iz obrazloženja podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 483. stav 2. tačka 2) ZKP; povredu člana 425. stav 1. ZKP; člana 447. stav 2. ZKP; i člana 406. ZKP, uz obrazloženje da je izreka pravnosnažne presude nejasna, protivrečna sama sebi i razlozima presude (član 438. stav 2. tačka 2) ZKP), da predsednik veća nije odmah nakon izricanja presude istu javno objavio (član 425. stav 1. ZKP), da okrivljeni i njegov branilac nisu obavešteni o sednici veća drugostepenog suda (član 447. stav 2. ZKP), te da nakon preciziranja optužnog akta od strane Osnovnog javnog tužioca u Paraćinu okriljenom i njegovom braniocu nije omogućeno da se upoznaju sa sadržinom istog (član 406. ZKP). U zahtevu za zaštitu zakonitosti se zatim osporava nalaz i mišljenje veštaka medicinske struke i ukazuje da oštećeni nisu imali račune - dokaze o vlasništvu robe, čime se praktično ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza u pravnosnažnim presudama.

Međutim, odredbom čalna 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog shodno ograničenju njegovih prava pravima koje u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, povreda člana 425. stav 1. ZKP, člana 447. stav 2. ZKP, člana 406. ZKP, pogrešnog i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i ocene dokaza, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakontiosti branioca okrivljenog Z.V., u tom delu ocenio kao nedozvoljen.

Vrhovni kasacioni sud takođe ocenjuje nedozvoljenim i deo zahteva branioca okrivljenog kojim se samo ukazuje na nepravilnu odluku suda o troškovima krivičnog postupka (član 441. stav 3. i 4. ZKP), ali se isti obrazlaže kao pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje pa je Vrhovni kasacioni sud i taj deo zahteva odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                           Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                           Nevenka Važić, s.r.