Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA-advokat Dobrosav Crepuljarević zbog povrede zakona iz člana 438.stav 1.tačka 8), 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 2) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijana rešenja tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili u delu u kome nižestepeni sudovi nisu odlučili odbiti optužbu ili da ukine navedena rešenja i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne odluke protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocena navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 1.tačka 8) i 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog je u zahtevu najpre ukazao na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP odnosno da nije rešen predmet optužbe a navedeno obrazložio time da je ovlašćeni tužilac na poslednjem glavnom pretresu odustao od krivičnog gonjenja za protivpravno delo predviđeno u zakonu kao krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ koje se odnosi na događaj iz decembra 2020. godine na štetu oštećenog BB, a da ni prvostepenim ni drugostepenim rešenjem nije odlučeno o ovom delu optužbe, a što je bilo u interesu okrivljenog AA. Imajući navedeno u vidu, branilac okrivljenog smatra da su sudovi na osnovu odredbe člana 422. stav 1.tačka 1) ZKP trebali da u tom delu donesu odbijajuću presudu.

Sud je ovakve navode branioca okrivljenog ocenio neosnovanim.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju protiv lica AA vođen jedinstveni postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja u zdravstvenoj ustanovi po predlogu ovlašćenog javnog tužioca, za više radnji izvršenja zbog protivpravnog dela u zakonu predviđenog kao krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ u produženom trajanju, a da je javni tužilac na glavnom pretresu dana 06.06.2022. godine precizirao podneti predlog između ostalog tako što je izostavio iz činjeničnog opisa podnetog predloga radnju u zakonu predviđenu kao krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138 stav 1. KZ učinjenu na štetu mal. BB, sud je pravilno shodno takvom preciziranju predloga od strane ovlašćenog tužioca, ovu radnju izostavio iz izreke rešenja kojim je odlučio o jedinstvenom predlogu javnog tužioca za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja u zdravstvenoj ustanovi po predlogu ovlašćenog javnog tužioca i time u celosti rešio predmet optužbe.

Branilac je zatim ukazao i na povredu zakona iz člana 438. stav 2.tačka 1) ZKP, odnosno da se rešenje zasniva na dokazu na kome se ne može zasnivati, navodeći da je prvostepeno rešenje zasnovano na izveštaju PS Kosjerić koji se odnosio na postupanje policijskih službenika po prijavama oštećenih VV i GG, iako je takav izveštaj imao isključivo upravno-policijsku prirodu, nije sačinjen na osnovu odredaba zakonika o krivičnom postupku i mogao je imati samo operativni karakter za postupanje policije. Samim tim, navedeni izveštaj nije mogao biti korišćen kao dokaz i kao takav je morao biti izdvojen iz spisa, a što nije urađeno.

Isti navodi zahteva, istaknuti i u žalbi branioca okrivljenog AA, bili su predmet razmatranja Višeg suda u Užicu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Požegi K.br.112/20 od 06.06.2022. godine. Viši sud u Užicu, kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani dva, stav četiri svoje odluke Kž1 br.138/22 od 15.07.2022. godine izneo jasne i dovoljne razloge, a koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Pored navedenog, po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju je u potpunosti postupljeno u skladu sa odredbama čl.286.ZKP.

U ostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle, ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U ostalom delu zahteva, branilac okrivljenog formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koju povredu obrazlaže tako što navodi da se na osnovu samog prvostepenog rešenja ne može jasno zaključiti o kom obliku predmetnog krivičnog dela je reč, odnosno da li je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti zbog osnovnog oblika protivpravnog dela u zakonu predviđenog kao krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ ili zbog oblika iz stava 2. istog člana, na koji način je došlo do povrede materijalnog prava na štetu okrivljenog AA.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da se nižestepena rešenja suštinski pobijaju zbog povrede odredbe člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP, odnosno zato što je izreka rešenja nerazumljiva, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA- advokata Dobrosava Crepuljarevića u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 491. stav 1. i 2. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, i na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kom je odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                            Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić