Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ističe da drugostepeni sud nije odgovorio ni na jedan žalbeni navod i da se uopšte nije upuštao u žalbene razloge, a na koji način je postupio suprotno članu 460. stav 1. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da se krivično delo falsifikovanje službene isprave može izvršiti jedino sa direktnim umišljajem i sa određenim motivom, a iz razloga prikrivanja nekog drugog krivičnog dela, te u vezi s tim nižestepeni sudovi su bili u obavezi da utvrde koji je bio motiv okrivljenog za izvršenje predmetnog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave i da li je izvršeno krivično delo koje se falsifikovanjem prikriva, pri čemu bez motiva na strani okrivljenog ne može postojati ni umišljaj okrivljenog. Pri tome, ističe da sudovi tokom postupka nisu imali u vidu odbranu okrivljenog koji je naveo da nije stavio svoj potpis na predmetnoj ispravi, a da ako na istoj postoji njegov potpis do toga je došlo nehatno prilikom potpisivanja drugih isprava koje okrivljeni vrši u okviru svog posla, te je takva odbrana okrivljenog, po oceni branioca, logična i osnovana, jer zašto bi okrivljeni svesno potpisao ispravu ako nema nikakve koristi niti štete za sebe ili drugoga. Odbranu okrivljenog potvrdio je i svedok G.R. koji je kategorički tokom postupka tvrdio da sadržina predmetnog zapisnika ne odgovara stilu pisanja okrivljenog. Branilac naglašava da je sadržina predmetne isprave istinita, te se u tom smislu postavlja i pitanje da li može postojati falsifikat isprave koja ima tačnu sadržinu.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i iz nje izvodi činjenične zaključke drugačije od onih koji su utvrđeni u nižestepenim presudama, odnosno osporava ocenu dokaza i istom utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 460. stav 1. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.J. ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                          Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                    Janko Lazarević,s.r.