Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Dušan Sakić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud shodno članu 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine u celini presude Višeg suda u Kraljevu 1K.10/20 od 11.03.2021. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1 322/21 od 01.07.2021. godine i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom sudu, te naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog AA učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Ovo iz razloga što su pobijane presude u delu koji se odnosi na okrivljenog AA zasnovane na nezakonito pribavljenim dokazima i to na zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija MUP RS DP PU Kraljevo PS Vrnjačka Banja od 29.01.2019. godine i s tim u vezi potvrde o privremeno oduzetim predmetima MUP RS DP PU Kraljevo PS Vrnjačka Banja PU-74/19 od 29.01.2019. godine, izveštaja o forenzičkom pregledu lica mesta KT.br.802-23/2019 od 29.01.2019. godine i kriminalističko-tehničke dokumentacije Uv.br.23/19 od 29.01.2019. godine, a koji svi dokazi su rezultat nezakonito sprovedene dokazne radnje pretresanje stana okrivljenog AA.

Ovo stoga što je navedena dokazna radnja pretresanje stana okrivljenog AA, koja je izvršena po naredbi sudije za prethodni postupak Višeg suda u Kraljevu Kpp.Pov1.br.21/19 od 22.01.2019. godine, u konkretnom slučaju obavljena samo u prisustvu osumnjičenog AA, a bez prisustva dva punoletna građanina kao svedoka, a čije prisustvo je obavezno kada se radi o pretresanju po naredbi sudije (član 156. stav 7. ZKP), a što je ovde upravo slučaj.

To što je u zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija okrivljenog AA navedeno da se pretresanje tonski i optički snima (a koji tonski i video snimci inače ne postoje u spisima predmeta) ne znači, a kako to u pobijanim odlukama pogrešno nalazi prvostepeni i drugostepeni sud, da se pretresanje u tom slučaju može zakonito obaviti bez prisustva dva punoletna građanina kao svedoka.

Naime, odredbom člana 156. stav 7. ZKP je propisano da pretresanju prisustvuju dva punoletna građanina kao svedoci koji će se pre početka pretresanja upozoriti da paze na tok pretresanja, kao i da imaju pravo da pre potpisivanja zapisnika o pretresanju stave svoje prigovore na verodostojnost sadržine zapisnika. Ako su ispunjeni uslovi iz stava 3. ovog člana, pretresanje se može preduzeti i bez prisustva svedoka.

Odredbom člana 156. stav 3. ZKP je propisano da se pretresanju može pristupiti i bez prethodne predaje naredbe, kao i bez prethodnog poziva za predaju lica ili predmeta i pouke o pravu na branioca, odnosno advokata, ako se pretpostavlja oružani otpor ili druga vrsta nasilja ili ako se očigledno priprema ili je otpočelo uništavanje tragova krivičnog dela ili predmeta važnih za postupak ili je držalac stana i drugih prostorija nedostupan.

Odredbom člana 157. stav 5. ZKP je propisano da se tok pretresanja može tonski i optički snimiti, a predmeti pronađeni tokom pretresanja mogu se posebno fotografisati, a ako se pretresanje vrši bez prisustva svedoka (član 156. stav 7.) ili bez predstavnika advokatske komore (član 156. stav 6.), snimanje i fotografisanje je obavezno. Snimci i fotografije će se priložiti zapisniku o pretresanju.

Iz napred citiranih zakonskih odredbi jasno proizilazi da su odredbama člana 156. ZKP propisane pretpostavke za zakonito pretresanje, a odredbama člana 157. ZKP propisan je sam postupak pretresanja, a što znači da ukoliko nisu ispunjene pretpostavke za zakonito pretresanje, to tada ni sam postupak pretresanja ne može biti zakonit.

Iz spisa predmeta proizilazi da u konkretnom slučaju nisu bile ispunjene pretpostavke za zakonito pretresanje propisane odredbom člana 156. stav 7. ZKP i to da pretresanju prisustvuju dva punoletna građanina kao svedoci.

Pretresanje bez prisustva svedoka moguće je samo u slučaju ispunjenja uslova iz stava 3. člana 156. ZKP, tačnije u situaciji kada se pretresanje obavlja bez prethodne predaje naredbe o pretresanju i tada je snimanje i fotografisanje pretresa obavezno (član 157. stav 5. ZKP). Međutim, u konkretnoj situaciji to nije slučaj, jer je navedeno pretresanje stana obavljeno nakon predaje naredbe sudije za prethodni postupak osumnjičenom AA, a u kom slučaju se pretresanje može, ali i ne mora tonski i optički snimati, s tim što u tom slučaju tonsko i optičko snimanje pretresa ne isključuje obavezu prisustva pretresu dva punoletna građanina kao svedoka.

Sledstveno napred navedenom, zbog učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dušana Sakića i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pobijane pravnosnažne presude Višeg suda u Kraljevu 1K.10/20 od 11.03.2021. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1 322/21 od 01.07.2021. godine u odnosu na okrivljenog AA, te predmet u tom delu vratio Višem sudu u Kraljevu na ponovno odlučivanje u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, pa se shodno ovoj odluci nije upuštao u razmatranje povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se u zahtevu branioca okrivljenog takođe ukazuje.

U ponovnom postupku sud će prilikom odlučivanja imati u vidu primedbe iz ove presude, te će postupiti po istima i najpre otkloniti povredu odredaba krivičnog postupka na koju mu je ukazano, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Pri tome, za napomenuti je da Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u delu u kojem kao nezakonit dokaz označava zapisnik MUP RS DP PU Kraljevo PI Vrnjačka Banja o saslušanju okrivljenog AA od 29.01.2019. godine, isticanjem da okrivljeni nije upozoren u smislu člana 85. stav 3. ZKP, jer nije pozvan da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, niti je upozoren da će mu ako ne izabere branioca u slučaju obavezne odbrane biti postavljen branilac po službenoj dužnosti. Po navodima zahteva, Vrhovni kasacioni sud je u svojoj odluci Kzz 147/2020 od 13.02.2020. godine zauzeo pravni stav identičan stavu odbrane, a to je da zapisnik sačinjen suprotno odredbama člana 85. ZKP predstavlja nezakoniti dokaz.

Po pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda zauzetom na sednici Krivičnog odeljenja od 30.11.2020. godine, zapisnik o saslušanju osumnjičenog sačinjen u smislu člana 289. stav 4. ZKP, ukoliko osumnjičeni nije upozoren i nije se izjasnio u smislu člana 85. stav 3. ZKP, predstavlja u načelu nezakoniti dokaz na kome se u smislu člana 85. stav 5. ZKP presuda ne može zasnivati. Međutim, u svakom konkretnom slučaju treba proceniti da li upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca na zapisniku ispunjava standard upozorenja koji odgovara uslovima iz člana 85. stav 3. ZKP, a imajući pri tome u vidu i stavove Evropskog suda za ljudska prava u presudi u predmetu Almaši protiv Srbije od 08.10.2019. godine broj predstavke 21388/15.

Dakle, u svakom konkretnom slučaju, ukoliko upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca iz člana 85. stav 3. ZKP eksplicitno nije konstatovano u zapisniku o saslušanju okrivljenog pozivanjem na navedenu zakonsku normu, to sud procenjuje da li upozorenje organa postupka i izjašnjenje okrivljenog ispunjavaju standard propisan odredbom člana 85. stav 3. ZKP, a od koje procene suda zavisi da li zapisnik o saslušanju okrivljenog predstavlja zakoniti ili nezakoniti dokaz.

U konkretnom slučaju okrivljenom AA su pre davanja iskaza saopštena njegova prava iz člana 68. stav 1. ZKP (prava okrivljenog) i omogućeno njihovo korišćenje, čime je ispunjena pretpostavka za zakonito saslušanje okrivljenog iz člana 85. stav 2. ZKP. Potom je okrivljeni pozvan da se izjasni o svojim pravima, između ostalog i o pravu da se brani uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama ZKP, što podrazumeva pravo na izabranog branioca ili, ukoliko ga ne izabere, na branioca po službenoj dužnosti, pa se okrivljeni AA izričito izjasnio da želi da da iskaz u prisustvu branioca po službenoj dužnosti – advokata Bojane Jevtić i da istu prihvata kao svog branioca, a sa kojom je potom obavio poverljiv razgovor, a nakon čega je okrivljeni dao svoj iskaz.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, navedena upozorenja data okrivljenom AA od strane organa postupka i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca, u konkretnom slučaju, u svemu ispunjavaju standarde propisane članom 85. stav 3. ZKP, a zbog čega osporavani zapisnik predstavlja zakoniti dokaz.

Pored toga, za napomenuti je i da Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio ni navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u kojima kao nezakonite dokaze označava zapisnike MUP RS DP PU Kraljevo PI Vrnjačka Banja o saslušanju okrivljenog BB od dana 21.01.2019. godine i okrivljenog VV od dana 20.01.2019. godine, isticanjem da okrivljeni nisu upozoreni u smislu člana 85. stav 3. ZKP. Ovo sa razloga jer iz spisa predmeta proizilazi da pobijana pravnosnažna presuda nije zasnovana na odbranama okrivljenih BB i VV datim pred ovlašćenim službenim licima PS Vrnjačka Banja, pri čemu je sud u odnosu na okrivljenog AA pobijanu presudu zasnovao, između ostalog, i na odbrani okrivljenog BB datoj u prisustvu izabranog branioca pred Višim javnim tužiocem u Kraljevu dana 17.12.2019. godine i na glavnom pretresu.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                      Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić