Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Slobodan Nešić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP s tim da iz obrazloženja zahteva u ovom delu, proizilazi da zahtev podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

U podnetom zahtevu branilac ističe da je krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. KZ svršeno danom nastupanja kvalifikatorne okolnosti – teškog narušavanja zdravlja, koje je prema izreci pobijane prvostepene presude, nastupilo dana 06.02.2008. godine. U pogledu radnji koje je okrivljeni preduzeo pre tog dana, prema navodima zahteva, nastupila je relativna zastarelost krivičnog gonjenja jer su okrivljenom navedene radnje stavljene na teret optužnim aktom javnog tužioca Kt 2469/12 od 20.01.2018. godine, odnosno nakon protoka roka od 10 godina od nastupanja navedene posledice. Radnje koje je okrivljeni preduzeo nakon 06.02.2008. godine, po mišljenju branioca, nemaju nikakve veze niti su u uzročno-posledičnoj vezi sa težom posledicom jer je ona već nastupila, pa su stoga te radnje jedino mogle biti pravno kvalifikovane kao osnovni oblik krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, u pogledu kog je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja jer je proteklo šest godina od njihovog izvršenja.

Iznete navode zahteva, kojima branilac pored bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2), Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 194. stav 1. KZ, propisano je da krivično delo nasilje u porodici čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice. Teži oblik ovog krivičnog dela iz stava 3. Ovog člana, postojaće ako je usled dela iz stava 1. nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja ili je učinjeno prema maloletnom licu.

Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da je radnja izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici određena trajnim glagolom, zbog čega se u smislu člana 112. tačka 30) KZ, smatra da je delo učinjeno ako je radnja izvršena jednom ili više puta.

Prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke prvostepene presude proizlazi postojanje kontinuiteta radnje izvršenja krivičnog dela u vremenskom periodu od početka 2007. godine do septembra meseca 2012. godine, koju je okrivljeni preduzimao u više navrata prema oštećenoj – svojoj supruzi, na način koji je detaljno opisan u izreci presude, u kojoj je, između ostalog, navedeno da je kao posledica stresa izazvanog psihičkim i fizičkim zlostavljanjem kod oštećene BB 06.02.2008. godine nastupilo teško narušavanje zdravlja u vidu poremećaja govora (psihogena disfonija), anksiozno depresivnog sindroma sa pratećim oštećenjem govora u sklopu poremećaja prilagođavanja i rekurentnog depresivnog poremećaja, odnosno trajnog mentalnog poremećaja sa rekurentnim tokom, zbog čega je oštećena hospitalizovana i lečena na Odeljenju psihijatrije VMA u Beogradu u periodu od 11.02.2008. godine do 27.02.2008. godine. Po povratku oštećene sa lečenja, okrivljeni je nastavio sa psihičkim i fizičkim zlostavljenjem oštećene, usled čega je kao posledica stresa kod oštećene došlo do pogoršanja već prisutnog, prethodno opisanog poremećaja i intenziviranja posledice u vidu teškog narušavanja zdravlja iz kog razloga je oštećena ponovo hospitalizovana i lečena na Odeljenju psihijatrije VMA u Beogradu u periodu od 15.10.2012. godine do 05.11.2012. godine.

Ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta i duševnog stanja oštećene BB, po oceni ovog suda, posledica su svih opisanih događaja preduzetih u kontinuitetu, tako da su radnje okrivljenog AA, pravilno pravno kvalifikovane kao jedno krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, pa su suprotni navodi zahteva kojima se osporava pravna kvalifikacija krivičnog dela i ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Obzirom da je radnja izvršenja preduzeta više puta u kontinutetu, i da je teža posledica u vidu teškog narušavanja zdravlja oštećene nastupila kasnije, to prema odredbi člana 104. stav 1. KZ, zastarelost krivičnog gonjenja počinje da teče od dana kada je teža posledica nastupila.

Oštećenoj BB je kao posledica stresa izazvanog psihičkim i fizičkim zlostavljanjem od strane okrivljenog, teško narušeno zdravlje zbog čega je hospitalizovana i lečena na Odeljenju psihijatrije VMA u Beogradu u periodu od 11.02.2008. godine do 27.02.2008. godine, a okrivljeni je nakon njenog povratka sa lečenja nastavio psihički i fizički da je zlostavlja, što je dovelo do pogoršanja i intenziviranja posledice teškog narušavanja zdravlja, zbog čega je oštećena ponovo hospitalizovana i lečena na Odeljenju psihijatrije VMA u Beogradu u periodu od 15.10.2012. godine do 05.11.2012. godine.

U konkretnom slučaju se radi o trajnom krivičnom delu sa kontinuiranom radnjom primene nasilja koja je za posledicu imala teško narušavanje zdravlja oštećene, gde zastarelost počinje da teče od dana nastupanja posledice opisane u izreci presude.

Prema tome, kako je u konkretnom slučaju posledica krivičnog dela prema izreci presude, nastala u septembru 2012. godine, ovaj sud, imajući u vidu kaznu propisanu za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. prema Krivičnom zakoniku važećem u vreme izvršenja krivičnog dela kao blažem („Službeni glasnik RS“ broj 85/05 koji se primenjivao od 01.01.2006. do 10.09.2009. godine) – kazna zatvora od jedne do osam godina, u smislu odredbe člana 103. stav 1. tačka 3) i člana 104. stav 6. KZ, nalazi da apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za to krivično delo nastupa poslednjeg dana avgusta 2032. godine.

Iz navedenog, prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, proizilazi da su i prvostepena presuda od 20.04.2021. godine i drugostepena presuda od 16.06.2022. godine donete pre nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja okrivljenog, pa donošenjem pobijanih presuda nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP koje obrazlaže navodima da radnje koje su, prema navodima optužnog akta, preduzete tokom 2007. godine okrivljeni nije izvršio pa je sud u pogledu tih radnji morao da ga oslobodi od optužbe, imajući u vidu primedbe iz rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž1 499/20 kojim je prethodna prvostepena presuda ukinuta, što prvostepeni sud nije učinio već je, uprkos zabrani iz člana 453. ZKP okrivljenog oglasio krivim „zbog vršenja nekih sada drugih radnji za koje nije optužen“.

Prema stanju u spisima, nakon ukidanja ranije prvostepene presude, prvostepeni sud je u izreci presude u pogledu događaja od sredine januara 2008. godine umesto reči „zašto je podigao i potrošio novac sa detetove štedne knjižice“ uneo reči „zašto je podigao i potrošio detetov novac“, što je bila jedina izmena u odnosu na raniju presudu, čime nije narušen identitet optužbe, pa ne stoje navodi zahteva iz kojih proizilazi da je sud prekoračio objektivni identitet optužbe u pogledu radnji preduzetih tokom 2007. godine.

U konkretnom slučaju, pobijanom presudom nije prekoračena optužba ni u pogledu objektivnog identiteta optužbe i presude niti u pogledu subjektivnog identiteta optužbe i presude, na štetu okrivljenog AA niti je presudom povređena odredba člana 453. ZKP. Šta više, iz spisa predmeta proizilazi da prvostepeni sud u izreku presude nije uneo navode izmenjenog optužnog predloga Višeg javnog tužioca u Vranju Kt 2469/12 od 26.11.2020. godine u delu u kom je navedeno da je okrivljeni „prišao oštećenoj dok je oštećena ležala na krevetu, pocepao joj svu odeću, vukao je i udarao po telu, dok se oštećena branila, potom uzeo kuhinjski nož i stavio joj ispod grla, dok je oštećena plakala“, nalazeći da bi na taj način prekoračio optužbu, jer javni tužilac nije izjavio žalbu protiv ranije donete presude K 340/13 od 02.03.2020. godine, a okrivljenom je, ovakvom izmenom optužnog akta stavio na teret veću kriminalnu aktivnost.

Prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, činjenični opis u izreci pobijane prvostepene presude ostao je u granicama činjeničnog osnova iz optužnog predloga, iz kog proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, pri čemu presudom nije povređena odredba člana 453. ZKP, pa su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Slobodana Nešića, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja u smislu odredbe člana 485 stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Kao nezakonit dokaz branilac označava dopunski nalaz i mišljenje Zavoda za sudsku medicinu u Nišu od 23.12.2019. godine. Međutim, osporavajući zakonitost navedenog dokaza, branilac se u zahtevu bavi analizom sadržaja osnovnog i dopunskog nalaza i mišljenja u pogledu upotrebljenih termina („dugogodišnje zlostavljanje“) i dužine trajanja zlostavljanja kojem je oštećena bila izložena, što dovodi u vezu sa vremenom izvršenja krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret i zaključuje da u periodu od početka 2007. godine do 06.02.2008. godine, nije moglo da dođe do nastupanja teže posledice u vidu teškog narušavanja zdravlja, pa je, prema njegovom mišljenju, okrivljeni morao biti oslobođen od optužbe za krivično delo iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ koje mu je stavljeno na teret.

Iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u zahtevu samo formalno označavu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok suštinski iznošenjem sopstvene ocene nalaza i mišljenja Zavoda za sudsku medicinu u Nišu, koje je suprotno oceni i zaključcima nižestepenih sudova, osporava postojanje uzročno-posledične veze između radnji okrivljenog i nastupele teže posledice i tako ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP. Međutim, povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP, pa se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u ocenu iznetih navoda kojima se ukazuje na tu povredu.

Shodno navedenom, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 9) i 10) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca AA, advokata Slobodana Nešića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić