U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Bojane Paunović i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog tri krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Sanje Vojnov Petrović, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pančevu 3 K br. 565/22 od 05.05.2023. godine i Višeg suda u Pančevu Kž1. 161/23 od 01.08.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 10.10.2023. godine, većinom glasova, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Sanje Vojnov Petrović, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pančevu 3 K br. 565/22 od 05.05.2023. godine i Višeg suda u Pančevu Kž1. 161/23 od 01.08.2023. godine, u odnosu na povrede krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 9) Zakonika o krivičnom postuku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE, kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu 3 K br. 565/22 od 05.05.2023. godine, okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja tri krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, za koja joj je sud prethodno utvrdio kazne zatvora u trajanju od po 3 meseca, te joj je izrečena uslovna osuda i to tako što joj je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 5 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Na osnovu člana 195. stav 4. KZ obavezana je okrivljena da oštećenom zakonskom zatupniku maloletnih oštećenih isplati sve zaostale obaveze davanja izdržavanja vezano za presudu 7 P2. 438/2014 od 25.05.2015. godine i da uredno daje izdržavanje. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno izreci presude.

Presudom Višeg suda u Pančevu Kž1. 161/23 od 01.08.2023. godine usvojena je žalba branioca okrivljene AA i presuda Osnovnog suda u Pančevu 3 K br. 565/22 od 05.05.2023. godine preinačena i to tako što je okrivljena AA, u stavu I izreke, oglašena krivom zbog izvršenja tri krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, dok je u stavu II izreke u pogledu obaveze okrivljene da izvršava svoje zakonom utvrđene porodične obaveze, na osnovu člana 195. stav 4. KZ u vezi člana 65. stav 2. KZ određeno da će se utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 5 meseci izvršiti, ukoliko okrivljena AA u roku od 6 meseci od dana pravnosnažnosti presude ne izmiri dospele, a neisplaćene rate na ime izdržavanja za BB, isplatom iznosa od 1.850 evra i iznosa od 17.000,00 dinara, na ime izdržavanja za VV isplatom iznosa od 3.300 evra i na ime izdržavanja za maloletnog GG isplatom iznosa od 1.850 evra i iznosa od 8.000,00 dinara, a sve po presudi Osnovnog suda u Pančevu 7 P2. 438/2014 od 25.05.2015. godine, koja je pravnosnažna i izvršna dana 03.09.2015. godine (izmenjena presudom Osnovnog suda u Pančevu 7 P2. 567/2017 od 21.12.2017. godine, presudom Osnovnog suda u Pančevu 12 P2. 615/18 od 05.02.2019. godine i presudom Osnovnog suda u Pančevu 12 P2. 657/19 od 28.11.2019. godine) i ne daje uredno izdržavanje, na način i u vreme predviđeno presudom, kojom je obaveza izdržavanja utvrđena. U nepreinačenom delu prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda (s tim što branilac navodi da zahtev podnosi samo protiv drugostepene presude, ali iz obrazloženja iste proizlazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti pobija i prvostepena presuda) zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljene AA, advokat Sanja Vojnov Petrović, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači drugostepenu odluku tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe ili istu ukine i predmet vrati Višem sudu u Pančevu na ponovni postupak.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, Vrhovni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povrede krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti iako ne numeriše, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, navodima da su nižstepeni sudovi povredili odredbe Krivičnog zakonika, koje se tiču zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo iz člana 195. KZ. Naime, kako je za ovo delo kao glavna kazna propisana kazna zatvora do 2 godine, to apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupa protekom roka od 6 godina od momenta učinjenog dela. U vezi sa iznetim, branilac navodi da, obzirom da je presuda Osnovnog suda u Pančevu 7 P2. 438/2014 od 25.05.2015. godine, pravnosnažna i izvršna dana 03.09.2015. godine, to je u septembru mesecu 2021. godine nastupla apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za nedavanje izdržavanja po toj presudi, te je nemoguće da okrivljena bude krivično osuđenja i krivičnom presudom obavezana da plati bilo kakav iznos po toj presudi.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljene ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude na strani sedam, stav tri, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Pored iznetog, branilac okrivljene AA, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koju obrazlaže navodima da je drugostepeni sud u stavu II izreke osudio okrivljenu za nešto što uopšte nije bilo obuhvaćeno optužnim predlogom OJT Pančevo Kt 307/20 od 01.03.2021. godine, čime je povredio načelo optužbe i preuzeo ulogu javnog tužioca. Naime, drugostepeni sud je samoinicijativno okrivljenu obavezao na plaćanje iznosa koji uopšte nisu bili predmet optužnog predloga: 1.850 evra, 17.000,00 dinara, 3.300 evra, 1.850 evra i 8.000,00 dinara. U vezi sa iznetim, branilac navodi da, ako navedeni iznosi ne proizilaze iz činjenične osnove optužnog predloga, odnosno ako se navedenim optužnim aktom ti neplaćeni iznosi okrivljenoj ne stavljaju na teret, onda nije moguće da ista osuđujućom krivičnom presudom bude osuđena za njihovo neplaćanje i obavezana da iste plati. Javni tužilac je taj koji optužnim aktom goni okrivljenog i činjeničnim opisom delom determinira obim pretresanja krivične stvari pred sudom, tako da je sud apsolutno vezan činjeničnim opisom dela i nikada ne može okrivljenog osuditi za nešto što tužilac nije obuhvatio optužnim aktom i što prema tome nije bilo predmet dokazivanja pred sudom.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, po oceni Vrhovnog suda su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, pravnosnažna presuda se odnosi na isto lice - okrivljenu AA i na ista krivična dela - tri krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni, ni subjektivni identitet optužbe i presude. Ovo imajući u vidu da su, u odnosu na okrivljenu sva bitna obeležja bića krivičnih dela ista i u dispozitivu optužnog akta i u izreci pobijane pravnosnažne presude, odnosno da je dispozitiv optužnog akta Osnovnog javnog tužilaštva Kt. br. 307/20 od 26.02.2021. godine identičan sa izrekom pravnosnažne presude - Višeg suda u Pančevu Kž1. 161/23 od 01.08.2023. godine.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je činjenični opis u izreci drugostepene presude identičan sa činjeničnim opisom iz dispozitiva optužnog akta, pa su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Vrhovni sud ujedno ukazuje i da su tačni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je javni tužilac taj koji optužnim aktom goni okrivljenog i činjeničnim opisom dela određuje obim pretresanja krivične stvari pred sudom, te da je sud vezan činjeničnim opisom dela i nikada ne može okrivljenog osuditi za nešto što tužilac nije obuhvatio optužnim aktom i što prema tome nije bilo predmet dokazivanja pred sudom, ali istovremeno ukazuje i na činjenicu da je okrivljenoj optužnim aktom na teret stavljeno da u vremenskom periodu od 13.03.2015. do 07.02.2020. godine nije davala izdržavanja za lica koja po zakonu je dužna da izdržava, a ta dužnost joj je utvrđena pravnosnažnim i izvršnim sudskim odlukama i to Osnovnog suda u Pančevu 7 P2. 438/2014 od 25.05.2015. godine, koja je pravnosnažna i izvršna dana 03.09.2015. godine, presudom Osnovnog suda u Pančevu 12 P2. 615/2018 od 05.02.2019. godine koja je pravnosnažna i izvršna dana 05.02.2019. godine i presudom Osnovnog suda u Pančevu 12 P2. 657/19 od 28.11.2019. godine, koja je pravnosnažna i izvršna dana 28.11.2019. godine, a kojim presudama je i utvrđena njena obaveza izdržavanja i to u novčanim iznosima koji su isti kao i novčani iznosi koji su utvrđeni u pravnosnažnoj presudi, s tim što je u istoj dat zbirni iznos pojedinačnih mesečnih davanja, koja su dospela, na ime izdržavanja svakog deteta.

U preostalom delu branilac okrivljene ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, a vezano za iznose koje je okrivljena davala, odnosno nije davala na ruke svom bivšem suprugu, da li je bilo opravdanih razloga zbog čega nije davala izdržavanje i na svojim činjeničnim zaključcima drugačijim od onih utvrđenih pobijanim presudama, zasniva i svoj stav da je okrivljena postupala u neotklonjivoj pravnoj zabludi.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, čija su prava ograničena pravima okrivljenog u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke ili postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, pa je Vrhovni sud, zahtev branioca okrivljene, u napred navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Irina Ristić s.r.                                                                                                                   Bata Cvetković s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić