Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Branilac okrivljenog AA, advokat Cvetko Marić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je nepravilna odluka o nepriznavanju troškova postupka za podnesak od 22.06.2018. godine i razmatranje spisa (istog dana), koji su posebno tarifirani, shodno Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, Tarifni broj 4. stav 4. AT i Tarifnog broja 79. AT, jer je navedena radnja, uz odobrenje OJT, nakon podnesaka i preduzeta, a što očigledno proizilazi iz spisa predmeta.

Iznetim navodima branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a Vrhovni kasacioni sud iste ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Naime, navodi branioca kojima ukazuje da nisu priznati troškovi na ime sastavljanja podnesaka od 22.06.2018. godine i razmatranja spisa obavljenog istog dana su netačni, imajući u vidu rešenje Osnovnog javnog tužilaštva KT br. 446/17 od 01.08.2019. godine. U pobijanom rešenju, taksativno su navedeni troškovi koji se priznaju okrivljenom, po zahtevu za naknadu troškova nastalih pred OJT Loznica, podnetom od strane branioca okrivljenog, u postupku protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, protiv koga je rešenjem OJT Loznica KT br. 446/17 od 31.05.2019.godine odbačena krivična prijava PS Loznica KU br. 5180/17. U navedenom rešenju na strani 2 u stavu četiri priznati su na ime troškova krivičnog postupka i troškovi na ime sastava podneska od 22.06.2018.godine i razgledanja spisa od istog datuma, u iznosu od po 15.000,00 dinara.

Stoga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda donošenjem pobijanih rešenja nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i da pobijanim rešenjima nije priznato pravo na naknadu troškova, koje je OJT Loznica zahtevalo da se preduzmu dopisom KT br. 446/17 od 26.07.2019. godine. Navedenim dopisom traženo je da se tužilaštvu dostavi specijalno punomoćje overeno kod javnog beležnika, kako bi tužilaštvo moglo da odluči o zahtevu za naknadu troškova, a koje radnje po stavu odbrane nisu bile neophodne za samo donošenje rešenja o troškovima postupka, obzirom na postojanje urednog advokatskog punomoćja branioca. U navedenoj fazi, po navodima branioca, nepotrebno su prouzrokovani dodatni troškovi i to za sačinjavanje posebnog punomoćja u iznosu od 13.500,00 dinara i overu kod javnog beležnika u iznosu od 1.080,00 dinara. Po stavu odbrane, za samu odluku za odlučivanje o troškovima postupka, imajući u vidu postojanje urednog punomoćja branioca u spisima i ovlašćenjima da u ime i za račun stranke izvrši naplatu svih potraživanja i naplatu troškova postupka, nisu bile neophodne tražene radnje, zbog čega su navedeni naknadni troškovi, nastali na zahtev OJT ušli u korpus preduzetih radnji u postupku ostvarivanja prava za samo donošenje rešenja o troškovima, zbog čega okrivljeni ima pravo na naknadu plaćenog za preduzete radnje, a sve shodno AT i stvarnom trošku.

Imajući u vidu napred navedene navode branioca okrivljenog, po stavu Vrhovnog kasacionog suda isti se ne mogu prihvatiti jer, u konkretnom slučaju se ne radi o povredi odluke o troškovima krivičnog postupka, već se suštinski ukazuje na postupak izvršenja rešenja o troškovima krivičnog postupka, obzirom da su navodi vezani za postupak načina isplate troškova (overava punomoćja), a ne za ostvarivanja prava okrivljenog na naknadu troškova krivičnog postupka, koji su inače i dosuđeni.

Pored navedenog, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i da je OJT Loznica pogrešno tumačilo relevantne propise i to Tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, nepravilno primenjujući odredbe Tarifnog broja 2. stav 2. kojima je data definicija procesne radnje pod kojom se podrazumeva svaka radnja policije, tužioca ili suda o čijem preduzimanju se sačinjava poseban zapisnik, te suprotno tome nije priznao nagradu i naknadu troškova za rad advokata za tri posebno sačinjena zapisnika od 24.08.2017. godine.

Ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u napred navedenom delu, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva, jer je isti podnet zbog povrede zakona koja nije od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava.

Naime, odredbom člana 486. stav 2. ZKP propisano je da o zahtevu za zaštitu zakonitosti koji je podnet zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1.), Vrhovni kasacioni sud odlučuje samo ako smatra da je reč o pitanju od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je podnet zbog povrede zakona koja nije od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava (član 486. stav 2. ZKP).

Imajući u vidu citiranu odredbu člana 486. stav 2. ZKP, te da se Vrhovni kasacioni sud o istovetnom pravnom pitanju (da li prisustvo branioca okrivljenog saslušanju, odnosno ispitivanju više lica tokom istog radnog dana u kontinuitetu predstavlja jednu jedinstvenu procesnu radnju ili više posebnih procesnih radnji), već izjasnio u svojim ranijim presudama Kzz 92/2016 od 25.02.2016. godine, Kzz 651/2017 od 28.06.2017. godine, Kzz 9/2014 od 22.01.2014. godine (presude su dostupne licima koja imaju pravni interes), nalazeći da prisustvo branioca okrivljenog saslušanju, odnosno ispitivanju više lica tokom istog radnog dana u kontinuitetu predstavlja jednu jedinstvenu procesnu radnju, to izneta povreda zakona u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Cvetka Marića, nije od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Cvetka Marića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 4) u vezi člana 486. stav 2. ZKP i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                              Predsednik veća-sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić