Branilac okrivljenog R.G. - advokat V.G. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 949/14 od 25.07.2014. godine zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 949/14 od 25.07.2014. godine i predmet vrati nadležnom sudu na postupanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, uz primenu člana 604. ZKP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 od 28.09.2011. godine koji se primenjuje od 01.10.2013. godine) kojim je propisano da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ br.70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br.58/04, 85/05 - dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 - dr. zakon, 72/09 i 76/10), našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog R.G. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da naredba za pretresanje stana i drugih prostorija okrivljenog, koja je pribavljena protivno članu 16. stav 1. ZKP, predstavlja nezakonit dokaz i kao takva shodno članu 84. ZKP ne može biti korišćena u krivičnom postupku, iz razloga jer je izdata od nenadležnog suda i to tada istražnog sudije Opštinskog suda u Vršcu, iako je krivično delo za koje se teretio okrivljeni R.G. delo iz nadležnosti tadašnjeg Okružnog suda, a osim toga ova naredba za pretres se u suštini i ne odnosi na lekarsku ordinaciju okrivljenog u kojoj je pretres izvršen.

Izneti navodi zahteva kojima se u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, a zbog koje okrivljeni preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iako je naredba istražnog sudije Opštinskog suda u Vršcu Kri.pov.br.35/08 od 23.07.2008. godine izdata od strane nenadležnog suda, ona je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda zakonita procesna radnja, imajući u vidu da je naredbu izdao sud u pisanom obliku sa obrazloženjem, a saslušana u svojstvu svedoka na glavnom pretresu sudija Osnovnog suda u Vršcu S.(F.) B. je u svom iskazu izjavila da je kao dežurni istražni sudija izdala navedenu naredbu iako se radilo o delu iz nadležnosti Okružnog suda, te da je o tome obavestila nadležnog kolegu, a naredbu je izdala zbog toga što je u toj situaciji trebalo postupati hitno kako bi se utvrdilo da li zaista postoji osnovana sumnja, odnosno da li u postupanju okrivljenog ima elemenata krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 2. KZ.

Dakle, kako je u konkretnom slučaju trebalo preduzeti hitnu radnju pretresanja stana i drugih prostorija i lica R.G. da bi se utvrdilo da li postoji osnovana sumnja da je imenovani izvršio krivično delo ili ne i kako je postojala opasnost od odlaganja, te imajući pri tome u vidu odredbu člana 37. stav 4. ZKP koji je bio na snazi u vreme izdavanja naredbe, a kojom odredbom je propisano da je nenadležan sud dužan da preduzme one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja, to samim tim navedena naredba i radnja pretresanja stana i lica koja je preduzeta na osnovu naredbe, po oceni ovoga suda, smatra se zakonitim dokazom na kome se presuda može zasnivati.

Naime, naredba o pretresanju stana i drugih prostorija i lica R.G., istražnog sudije Opštinskog suda u Vršcu Kri.pov.br.35/08 od 23.07.2008. godine, kao i radnja izvršena na osnovu te naredbe ne predstavlja nezakonit dokaz, budući da je navedenom naredbom određeno ne samo pretresanje stana, već i drugih prostorija, kao i samog lica R.G. i isto je izvedeno u svemu u skladu sa odredbom člana 77. stav 1. ZKP koji je bio na snazi u vreme izdavanja i izvršenja naredbe („Službeni list SRJ“ br.70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br.58/04, 85/05, 85/05 - dr. zakon, 115/05, 49/07), a kojom odredbom je propisano da se pretresanje stana i ostalih prostorija okrivljenog ili drugih lica može preduzeti ako je verovatno da će se pretresanjem okrivljeni uhvatiti ili da će se pronaći tragovi krivičnog dela ili predmeti važni za krivični postupak. Imajući pri ovome u vidu da pretresanje stana i drugih prostorija nije vezano isključivo za stambene prostorije, nego da se isto odnosi i na druge prostorije, pri čemu se pod prostorijom podrazumeva između ostalog kancelarija, soba za sastanke, hotelska soba, bolnička soba, čekaonica, učionica, klupski prostor i tako dalje, dakle pod prostorijom se podrazumeva i lekarska ordinacija, to je očigledno da se navedena naredba o pretresanju stana i drugih prostorija i lica R.G. odnosila i na lekarsku ordinaciju okrivljenog kao predmet pretresanja, a u kojoj je pretres kritičnom prilikom izvršen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanom presudom nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.G. - advokata V.G., to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                      Nevenka Važić,s.r.