U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog N.V. i dr, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.V., advokata V.M.-J., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Smederevu K 136/14 od 02.03.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 614/15 od 14.09.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 08.12.2015. godine, jednoglasno je, doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.V., advokata V.M.-J., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Smederevu K 136/14 od 02.03.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 614/15 od 14.09.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Smederevu K 136/14 od 02.03.2015. godine, okrivljeni N.V. i N.G. oglašeni su krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje su osuđeni i to: okrivljeni N.V. na kaznu u trajanju od 11 meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 19.04.2012. do 16.05.2012. godine, dok je okrivljenom N.G. za predmetno krivično delo utvrđena kazna zatvora u trajanju od 11 meseci, a potom mu je uzeta kao utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci po pravnosnažnoj presudi Apelacionog suda u Beogradu Kž1 93/14 od 17.09.2014. godine, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 19.04.2012. do 16.05.2012. godine. Tom presudom na osnovu odredbe člana 87. i člana 246. stav 7. KZ prema okrivljenom N.V. izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to opojne droge marihuane neto težine 21,35 grama, a prema okrivljenom N.G. mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to opojne droge marihuane neto težine 15,58 grama. Istom presudom okrivljeni N.V. obavezan je da u korist budžetskih sredstava suda na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 13.000,00 dinara, a na ime paušala iznos od 4.000,00 dinara, dok je okrivljeni N.G. obavezan da u korist budžetskih sredstava suda na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka iznos od 7.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 614/15 od 14.09.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih N.V. i N.G. i presuda Višeg suda u Smederevu K 136/14 od 02.03.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog N.V., advokat V.M.-J., zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene pravnosnažne presude preinači u pogledu pravne kvalifikacije dela i odluke o kazni, odnosno da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.V., advokata V.M.-J. je neosnovan.

Branilac okrivljenog, pobijajući pravnosnažne presude zbog povrede zakona, ne ukazuje konkretno ni na jednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, a iz obrazloženja zahteva i navoda da okrivljeni N.V. predmetnu opojnu drogu nije neovlašćeno držao radi prodaje, te da sledstveno tome i nije izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je oglašen krivim, već da je isti predmetnu opojnu drogu držao radi sopstvene upotrebe stajući na pravno stanovište da se njegovim radnjama stiču zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog N.V. neosnovano je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 4 poslednji pasus obrazloženja presude je dao jasne i dovoljne razloge o tome da se u radnjama ovog okrivljenog stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća, sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                           Dragiša Đorđević,s.r.