Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Duško Zrinjanin, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP u vezi članova 25, 26. i 121. Krivičnog zakonika sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači drugostepenu presudu tako da okrivljenog oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP je neosnovan, dok je u preostalom delu zahtev nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog je istakao da pravnosnažnom presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, odnosno ukazao je na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP uz obrazloženje da prvostepeni sud presudom nije odlučio u celosti o optužnom predlogu time što nije odlučio o odgovornosti okrivljenog za krivično delo neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila u odnosu na koju radnju je prvostepeni sud morao da donese odbijajuću presudu u smislu člana 422. Zakonika o krivičnom postupku.

Ovakvi navodi su po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovani iz sledećih razloga:

Prema stanju u spisima predmeta okrivljenom je optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Vrbasu Kt 322/18 od 21.10.2019. godine stavljeno na teret krivično delo neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) kao i krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ u sticaju u vezi sa članom 60. KZ. Potom je Osnovni javni tužilac u Vrbasu na glavnom pretresu održanom 08.04.2021. godine izmenio optužni predlog i to činjenični opis i pravnu kvalifikaciju tako što je okrivljenom novim optužnim aktom stavljeno na teret krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ.

Odredbom člana 409. stav 1. ZKP propisano je da tužilac može u toku glavnog pretresa, ako oceni da izvedeni dokazi ukazuju da je činjenično stanje drugačije od onoga iznetog u optužnici, izmeniti optužnicu ili predložiti da se glavni pretres prekine radi pripremanja nove optužnice.

Shodno napred navedenom, Osnovni javni tužilac u Vrbasu je u skladu sa svojim ovlašćenjima iz člana 409. stav 1. ZKP izmenio optužni akt i izostavio radnje izvršenja krivičnog dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila, te okrivljenom stavio na teret samo krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ o kome je pravnosnažnom presudom prvostepenog suda i odlučeno.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP postoji ukoliko presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, pri čemu se o nepotpuno rešenom predmetu optužbe može govoriti samo u situaciji kada sud uopšte nije doneo odluku o nekoj tački optužbe.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanom pravnosnažnom presudom u potpunosti je rešen predmet optužbe. Naime, u konkretnom slučaju okrivljenom AA je izmenjenim optužnim aktom stavljeno na teret izvršenje samo krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, za koje delo je i oglašen krivim, pa je očigledno da je u konkretnom slučaju prvostepeni sud rešio predmet optužbe u potpunosti, te su suprotni navodi branioca izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac pobijane presude osporava i na osnovu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama zakonika ne može zasnivati, uz obrazloženje da se iz izvedenih dokaza ne može utvrditi da je okrivljeni učinio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, da je iskaz svedoka oštećenog kompromitovan činjenicom da je bio u teškom alkoholisanom stanju i da iz činjenice da je u više navrata menjao svoj iskaz očigledno proizlazi da se ni ne seća štetnog događaja. Pored toga, na osnovu karakteristika povreda, veštak nije mogao sa sigurnošću da utvrdi šta je prethodilo padu, na koji način se po nalaženju ovog suda, suštinski pobija utvrđeno činjenično stanje i daje sopstvena ocena izvedenih dokaza te ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored navedenog, zahtevom se ukazuje i na učinjenu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi čl. 25, 26. i 121. KZ s tim što obrazlažući ovu povredu zakona, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, branilac ukazuje da je sud u pogledu krivice okrivljenog u izreci utvrdio postojanje eventualnog umišljaja, na taj način što je utvrdio svest tj. da je okrivljeni bio svestan da može da učini krivično delo i volju koja se manifestovala kroz pristanak na to, a nakon toga sud poklanja veru iskazu oštećenog koji navodi da ga je okrivljeni gurnuo bez jasnog razloga, u kom slučaju se po navodima branioca ne može raditi o eventualnom umišljaju već pre može biti reči o svesnom nehatu jer je po stavu branioca okrivljeni bio svestan da svojom radnjom može da učini delo ali je olako držao da do toga neće doći na koji način branilac suštinski osporava činjenično utvrđenje suda u pogledu utvrđenog oblika vinosti sa kojim je okrivljeni datog trenutka postupao, odnosno ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP).

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, u navedenim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                            Predsednik veća – sudija 

Marija Ribarić,s.r.                                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić