U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Gordane Kojić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Jelenom Paravinja, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Roberta Ivakića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru II K-488/22 od 14.03.2024. godine i Višeg suda u Somboru Kž1 112/24 od 28.05.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 01.10.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Roberta Ivakića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru II K-488/22 od 14.03.2024. godine i Višeg suda u Somboru Kž1 112/24 od 28.05.2024. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE, kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru II K-488/22 od 14.03.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca koja će se izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama na adresi u kojoj neće biti u zajednici života sa oštećenom, a koju će naknadno dostaviti sudu, kao i na adresi koja neće biti adresa oštećene BB u ..., ulica ... broj .., bez primene elektronskog nadzora, uz upozorenje okrivljenom da ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim Zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, te da ukoliko jednom u trajanju od 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti protorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora. Na osnovu člana 264. stav 4. okrivljeni je oslobođen obaveze plaćanja troškova krivčinog postpuka.

Presudom Višeg suda u Somboru Kž1 112/24 od 28.05.2024. godine delimično je usvojena žalba OJT u Somboru, te je preinačena presuda Osnovnog suda u Somboru II K-488/22 od 14.03.2024. godine samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Viši sud u Somboru okrivljenog AA za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ opisano u izreci prvostepene presude, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, dok je žalba branioca okrivljenog AA odbijena kao neosnovana i u preostalom delu navedena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Robert Ivakić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan i preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili ukinuti navedene presude i spise vratiti Osnovnom sudu u Somobru kao prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, te je bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog održao sednicu veća, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Roberta Ivakića je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog numeriše povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da u izreci pobijane prvostepene presude nisu jasno opisani svi bitni elementi krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ i to kako objektivni tako i subjektivni, a da inkriminisanim radnjama nije došlo do nastupanja zabranjene posledice koja se kod predmetnog krivičnog dela ogleda u tome da li je pasivnom subjektu ugroženo spokojstvo, što se po mišljenju odbrane na nesumnjiv način u konkretnom slučaju ne može utvrditi.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Krivično delo iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko primenom nasilja, preti da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice.

Radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ sadrži već broj alternativno postavljenih radnji i može se sastojati u primeni nasilja ili pretnji da će napasti na život i telo, te drskom ili bezobzirnom ponašanju kojim se ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana porodice.

Polazeći od navedenog, kao i izreke pobijane prvostepene presude da je okrivljeni kritičnom prilikom, sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, primenom nasilja, drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozio spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje člana svoje porodice, a u vreme, mestu i na način bliže opredeljenim u izreci presude, to po nalaženju Vrhovnog suda, jasno proizilaze svi bitni i to kako objektivni (primenom nasilja, drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozio spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje člana svoje porodice), tako i subjektivni elementi (uračunljivost, umišljaj i svest o zabranjenosti dela) krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim prvostepenom presudom.

Shodno iznetom, iz činjeničnog opisa izreke pobijane presude, a nasuprot navodima zahteva proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, pa se neosnovano zahtevom ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pored navedenog, branilac okrivljenog numeriše i povredu iz člana 439. tačka 3) ZKP i obrazlažući je, navodi da sud odlukom o krivičnoj sankciji nije shodno odredbi člana 54. stav 3. KZ pravilno primenio zakon kod ocene okolnosti od značaja za odmeravanje kazne, te da je drugostepeni sud pobijanom presudom preinačio odluku o krivičnoj sankciji nalazeći da je „intenzitet nasilja“ u konkretnom slučaju bio jačeg intenziteta, iako je sama ta okolnost element bića krivičnog dela za koje je okrivljeni osuđen, pri čemu kod oštećene nisu nastupile teže posledice.

Odredbom člana 54. stav 3. KZ propisano je da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

U konkretnom slučaju okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika i prema činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude, intezitet nasilja okrivljenog, a kako to pravilno nalazi i drugostepeni sud, u znatnoj meri prevazilazi uobičajeni intezitet nasilja dovoljan za radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela.

Za postojanje krivičnog dela iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika dovoljno je da je primenjeno nasilje, upućena pretnja da će se napasti na život ili telo, da se drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana porodice, a u konkretnom slučaju okrivljeni je primenom nasilja, drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozio spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje člana svoje porodice, to ova okolnost očigledno prevazilazi meru koja je potrebna za postojanje ovog oblika krivičnog dela i zbog čega se može ceniti kao otežavajuća okolnost. Pored navedenog kao otežavajuće okolnosti su cenjene i okolnosti iz člana 54. Krivičnog zakonika (ranija višestruka osuđivanost okrivljenog, jačina ugrožavanja i povrede zaštićenog dobra, raniji život okrivljenog, kao i njegovo držanje nakon učinjenog krivičnog dela), koje su od uticaja na odmeravanje kazne, a koje ne predstavljaju okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela u pitanju.

Shodno navedenom, pobijanom pravnosnažnom presudom nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74., član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava i povredu zakona iz člana 439. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 57. stav 1. tačka 3) KZ navodeći da je nejasno na osnovu kojih okolnosti je izvršena individualizacija kazne smatrajući da je okrivljenom drugostepenom presudom uskraćeno pravo na obrazloženu presudu u skladu sa odredbama člana 248. i 260. ZKP.

Na opisani način, iako se branilac formalno poziva na povredu zakona iz člana 439. stav 1. tačka 3) ZKP, koja povreda je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, isti u suštini osporava razloge presude koje ocenjuje kao nejasne, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog zahtevom za zaštitu zakonitosti ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi člana 419. ZKP i člana 300. ZKP, navodeći da su pobijane presude zasnovane na dokazima koji nisu zakoniti i to na zapisniku o ispitivanju svedoka oštećene BB sastavljen dana 22.02.2022. godine u OJT Sombor, obzirom da ispitivanju svedoka BB okrivljeni, niti njegov branilac, nisu bili prisutni, čime su povređene odredbe člana 300. ZKP i isti ne može biti korišćen u postupku, a na zapisniku o glavnom pretresu sačinjenom pred Osnovnim sudom u Somboru dana 09.01.2023. godine ispitan svedok oštećena BB je u svom iskazu navela da ne ostaje pri svom iskazu datom pred OJT u Somboru dana 22.02.2022. godine, nakon čega joj isti nije predočen niti je upitana zašto govori drugačije.

Izloženi navod zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao nedozvoljen iz sledećih razloga:

Povreda člana 300. stav 1. ZKP učinjena prilikom ispitivanja oštećene svedoka BB konvalidirana je njenim iskazom datim na glavnom pretresu, te po nalaženju Vrhovnog suda, pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Naime, stoji činjenica da je dokazna radnja ispitivanja svedoka-oštećene BB pred OJT u Somboru dana 22.02.2022. godine izvršena bez prisustva branioca okrivljenog suprotno odredbi člana 300. stav 1. ZKP. Međutim, suprotno navodima zahteva branioca okrivljenog, iz spisa predmeta proizilazi da je na glavnom pretresu održanom dana 09.01.2023. godine u prisustvu zamenika Osnovnog javnog tužioca, okrivljenog AA, branioca advokata Pavla Mitrovića, svedok BB ponovo ispitana, i tom prilikom je promenila svoj iskaz u odnosu na iskaz koji je dala pred OJT u Somboru dana 22.02.2022. godine, a branilac okrivljenog je postavljao pitanja, te su i okrivljeni i branilac imali mogućnost da svedoku postavljaju pitanja i iznose primedbe na njen iskaz, što su u konkretnom slučaju i učinili, pa je zapisnikom na glavnom pretresu konvalidiran formalni propust javnog tužioca prilikom preduzimanja dokazne radnje ispitivanja navedenog svedoka, kada nije postupljeno u skladu sa odredbom člana 300. stav 1. ZKP.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava i povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP navodima da nema pouzdanih dokaza da je okrivljeni izvršio krivično delo iz člana 194. stav 1. KZ, te ceneći tokom postupka izvedene dokaze suštinski osporava činjenično stanje utvrđeno pobijanim pravnosnažnim presudama, iznoseći sopstvenu ocenu tokom postupka izvedenih dokaza, dajući sopstveno viđenje odlučnih činjenica koje iz tih dokaza proizilaze, suprotno oceni, činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda iznetim u pobijanim presudama, osporavajući dokaznu vrednost izveštaja veštaka specijaliste medicinske psihologije, kao i sudsko-medicinsko ortopedsko traumatološko veštačenje povreda ukazujući i na član 6. stav 4. ZKP, kojim je propisano da su javni tužilac i policija dužni da nepristrasno razjasne sumnju o krivičnom delu za koje se sprovode službene radnje, i sa jednakom pažnjom ispituju kako činjenice koje terete okrivljenog tako i činjenice koje mu idu u korist, čime suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje iz člana 440. ZKP.

Međutim, kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje iz člana 440. ZKP, kao i povrede zakona iz člana 423. stav 1. tačka 2), te člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, to je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Roberta Ivakića u navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Jelena Paravinja, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković