Presudom Višeg suda u Somboru Kž1 151/21 od 23.07.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Nebojša Petrović, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitim dokazima i to na zapisnicima o prepoznavanju lica od strane svedoka PS Kula Ku 1130/17 od 29.09.2017. godine, a bez kojih nezakonitih dokaza ne bi bila doneta osuđujuća presuda u odnosu na okrivljenog AA. Po stavu branioca ovi dokazi su nezakoniti iz razloga jer je dokazna radnja prepoznavanja lica izvedena pre svega suprotno članu 90. ZKP, s obzirom na to da pre nego što je izvršena radnja prepoznavanja lica, od svedoka nije uzet i zapisnički konstatovan opis i osobine lica koja se prepoznaju. U vezi sa tim branilac nadalje ističe da je prepoznavanje lica izvršeno sugestivno, jer se lica koja su učestvovala u prepoznavanju bitno fizički razlikuju od okrivljenog i svedoka BB, pri čemu su isti, prema navodima branioca, nezakonito lišeni slobode, obzirom da nisu mogli da se u službene prostorije gde je vršeno prepoznavanje prevezu svojim vozilom, već su do tih prostorija, prevezeni službenim vozilom. Zbog svega navedenog, ovi zapisnici su morali biti izdvojeni iz spisa predmeta.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iste navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i za prihvatanje kao pravilnog pravnog stanovišta prvostepenog suda – da zapisnici o prepoznavanju lica predstavljaju zakonite dokaze, sačinjene po svim pravilima Zakonika o krivičnom postupku (strana 17., drugi stav obrazloženja prvostepene presude ), na strani 4. u drugom stavu, obrazloženja drugostepene presude, izneo razloge koje u svemu kao jasne i pravilne, prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP, pa je, u odnosu na povredu odredaba ZKP iz člana 438. stav 2. tačka 1), zahtev za zaštitu zakonitosti, odbijen.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog ističe i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP), a u vezi sa tim i povredu člana 16. stav 5. ZKP. Pored toga, branilac u zahtevu, iako ne numeriše, ističe i povredu člana 395. ZKP, ukazivanjem da je sud odbio dokazni predlog odbrane da se pribavi službena dokumentacija MUP-a sačinjena u vezi sa pozivanjem i prevoženjem na prepoznavanje.

Kako bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i povreda članova 16. stav 5., 395. i 440. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje istih nije upuštao.

S obzirom na to da uz zahtev za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, koja se odnosi na okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, shodno članu 484. ZKP, to se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao ni u ocenu navoda branioca da je prilikom donošenja pobijanih presuda došlo do povrede Ustavom zagarantovanih prava - na pravično suđenje, da bude obavešten o dokazima prikupljenim protiv okrivljenog i prava na jednaku pravnu zaštitu, kao i do povrede člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Dragomir Milojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić