Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Kž.1 4560/13 od 17.06.2014. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okrivljene D.M. i presudu Osnovnog suda u Novom Sadu posl.br. K-3231/12 od 05.11.2013. godine, potvrdio.

Branilac okr. D.M., adv. B.A., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 4560/13 od 17.06.2014. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan pošto je povređen zakon na štetu okrivljene, jer se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati i da donese presudu kojom se navedena presuda ukida i vraća na ponovno odlučivanje, ili da preinači tu odluku i u odnosu na okrivljenu donese oslobađajuću presudu, pošto nije dokazano da je izvršila krivično delo koje joj je stavljeno na teret, a iz prednjih navoda i predloga proizilazi da je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Novom Sadu Posl.br. K-3231/12 od 05.11.2013. godine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.M., adv. B.A., je neosnovan.

Neosnovano branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati, pa da je time učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Kao nedozvoljene dokaze u smislu citirane zakonske odredbe branilac okrivljene označava presudu Osnovnog suda u Novom Sadu K 2178/2011 od 03.04.2012. godine, sa obrazloženjem da ista nije mogla biti korišćena kao dokaz, zato što nema veze sa događajem koji je predmet ovog krivičnog postupka i što se odnosi na sasvim drugo krivično delo okrivljene (iz člana 212. stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ), kao i fotografije dvorišta privatne tužilje za koje kaže da su nezakonit dokaz u smislu člana 16. ZKP, jer su neovlašćeno napravljene pošto zahvataju i susedno dvorište, da ne postoji ni jedan podatak da se fotografije odnose na predmetni događaj i da se radi o veoma lošim fotografijama na kojima se ne mogu prepoznati ni lica, ni objekti, niti iste dovesti u vezu sa okrivljenom i krivičnim delom u pitanju.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, prednji navodi zahteva za zaštitu zakonitosti ne mogu se prihvatiti kao osnovani. To, kada je reč o presudi K 2178/2011 donesenoj povodom ranijeg događaja u kojem su učesnici iste stranke, iz razloga što nema zakonske smetnje da se činjenicama utvrđenim pravnosnažnom presudom dokazuje određena činjenica relevantna u drugom postupku, a isticanjem u zahtevu da to nije moguće u konkretnom slučaju jer se navedena ranija presuda ne odnosi na isti događaj i isto krivično delo, osporava se dokazna vrednost i značaj dokaza o kojem je reč za utvrđivanje odlučnih činjenica, što je stvar ocene suda i nije razlog zbog kojeg okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti (član 485. stav 4. ZKP). Isto tako, nema zakonske smetnje za korišćenje fotografija kao dokaza u krivičnom postupku, a navode zahteva o pribavljanju predmetnih fotografija dvorišta privatne tužilje na nezakonit način, kao razlogu zbog kojih iste nisu mogle biti korišćene kao dokaz u ovom krivičnom postupku, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz razloga iz kojih je drugostepeni sud ocenio kao neosnovane, ovim navodima zahteva istovetne, navode žalbe branioca okrivljene izjavljene protiv prvostepene presude, a koje razloge iznete na strani 2 stav poslednji drugostepene presude, prihvata u svemu kao pravilne i na iste upućuje, shodno odrebi član 491. stav 2. ZKP.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.M., Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac, s.r.                                                                                                                  Janko Lazarević, s.r.