U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Radmile Dragičević Dičić i Milene Rašić, članova veća, sa savetnikom Zvezdanom Govedarica Carić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Nenada Sadžakovića i advokata Marka Radivojevića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Despotovcu K 168/20 od 25.01.2022. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 152/22 od 03.06.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 11.10.2022. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

DELIMIČNO SE USVAJAJU kao osnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Nenada Sadžakovića i advokata Marka Radivojevića, pa se PREINAČUJU pravnosnažne presude Osnovnog suda u Despotovcu K 168/20 od 25.01.2022. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 152/22 od 03.06.2022. godine, tako što Vrhovni kasacioni sud, na osnovu člana 423. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, okrivljenog AA, sa ličnim podacima kao u prvostepenoj presudi,

OSLOBAĐA OD OPTUŽBE

da se dana 13.09.2019. godine, oko 04,20 sati, u saobraćaju, na državnom putu Despotovac – Svilajnac, drugog A reda, broj 160, na delu između sela ... ka ..., sposoban da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima, krećući se svojim putničkim motornim vozilom marke „...“, tip „...“, ... registarskih oznaka ..., nije pridržavao saobraćajnih propisa i time ugrozio javni saobraćaj dovodeći u opasnost život drugih ljudi, usled čega je nastupila smrt BB iz ..., pa se tako protivno odredbi člana 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima kao učesnik u saobraćaju, nije ponašao na način kojim neće povrediti druge učesnike u saobraćaju i nije preduzeo sve potrebne mere radi izbegavanja ili otklanjanja opasne situacije nastale ponašanjem drugih učesnika u saobraćaju – sada pokojne BB, koja se pod nerazjašnjenim okolnostima našla na kolovozu u ležećem položaju poprečno na desnoj kolovoznoj traci, a u pravcu kojim se kretalo vozilo okrivljenog i prednjem delu vozila bila izložena levom stranom tela – glave, pa kako i u ovoj situaciji zbog izbegavanja ove opasne situacije, a da sebe time nije dovodio u opasnost, bio prinuđen da protivno odredbi člana 32. stav 1. navedenog zakona, naglo promeni način vožnje sa obavezom da izvrši obilaženje tela sada pokojne BB, on se nije uverio da može to da učini na bezbedan način, pa je pomerio vozilo udesno za 1,0 metara, pri brzini kretanja od 80 km/sat, iako je kada je ovu prepreku na odstojanju od 34 metra uočio na putu imao mogućnost da je obiđe, ali pomeranjem vozila ulevo ka levoj kolovoznoj traci i tada ne bi došlo do pregaženja BB, jer se na toj kolovoznoj traci iz suprotnog pravca u tom trenutku nije kretalo nijedno vozilo, niti mu je nailazilo u susret, a što mu je moralo biti u vidokrugu, jer je put na tom delu bio prav, a bio je svestan da ovakvim kretanjem može ugroziti javni saobraćaj, izazvati opasnost po život i telo ljudi, olako držeći da do toga neće doći i da teške posledice sa smrtnim ishodom neće nastupiti, ili da će ih pak izbeći, do kojih je došlo kada je protivno odredbi člana 32. stav 2. ZOBS-a na putevima, otpočevši radnju pomeranjem vozila udesno, levim točkovima vozila prešao preko glave sada pokojne BB, njeno telo je zatim zarotiralo i iz položaja na leđima prešlo u položaj prednjom stranom tela sa desnom rukom ispod tela na kolovozu, usled čega dolazi do razorenja moždanih struktura i njene smrti zbog višestrukih preloma kostiju lobanje, od kojih prelomi krova lobanje, prelomi baze lobanje preko klinaste kosti ulevo i udesno sa pružanjem preko cele napred čeone kosti i pozadi preko potiljačne kosti u masu raznih pravaca i pružanja, sa uz to povredama u vidu: masovnog preloma kostiju i lica sa desne i leve strane, kompleksnim prelomima kostiju gornje i donje ivice, tri nagnječno-razderne rane u predelu desnog ručnog zgloba sa spoljne strane, nagnječno-razderne rane u predelu desnog lakta sa spoljne strane, oguljotine uzdužno postavljene sa krvnim podlivom u predelu levog lakta, dve mrljaste oguljotine na vrhu levog ramena, dve površne oguljotine u središnjem delu gornje polovine levog kolena i hematoma u gornjoj polovini desnog kolena,

-čime bi izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika,

dok okrivljenog AA, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude za krivično delo nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. Krivičnog zakonika, opisano pod tačkom dva izreke prvostepene presude za koje je oglašen krivim, primenom članova 4, 42, 45. i 54. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci, dok se u preostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u odnosu na ovo krivično delo i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, ODBIJAJU kao neosnovani.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Despotovcu K 168/20 od 25.01.2022. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci i krivičnog dela nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci, pa je isti osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 10 (deset) meseci. Istom presudom, na osnovu člana 86. i odredbe člana 297. stav 5. KZ, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti – zabrana upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 2 (dve) godine, od dana pravnosnažnosti presude i obavezan je da naknadi troškove krivičnog postupka, te da sudu plati na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara, kao i na ime troškova krivičnog postupka Osnovnom javnom tužilaštvu u Despotovcu iznos od 111.888,18 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja, dok će o visini ostalih troškova krivičnog postupka, sud odlučiti posebnim rešenjem, u smislu odredbe člana 262. stav 2. ZKP. Oštećeni VV i GG su, shodno odredbi člana 258. stav 4. ZKP, upućeni na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 152/22 od 03.06.2022. godine, delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenog AA, preinačena je presuda Osnovnog suda u Despotovcu K 168/20 od 25.01.2022. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu, okrivljenom AA za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4 u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, a za krivično delo nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. Krivičnog zakonika, zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci, za koja krivična dela je oglašen krivim pobijanom presudom, pa ga je sud na osnovu članova 4, 42, 45, 54. i odredbe člana 60. stav 1. Krivičnog zakonika, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 3 (tri) meseca, dok su u ostalom delu žalbe branilaca okrivljenog AA odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog AA, advokati Nenad Sadžaković i Marko Radivojević, sa predlozima slične sadržine i to da Vrhovni kasacioni sud usvoji podnete zahteve, ukine pobijane pravnosnažne presude i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje, ili pak da utvrdi da je povređen zakon na štetu okrivljenog po pitanju postojanja krivičnih dela i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, te je nakon razmatranja spisa predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, a po oceni navoda i predloga podnetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su delimično osnovani.

Naime, osnovano se u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer se u radnjama okrivljenog opisanim pod tačkom 1. izreke prvostepene presude ne stiču svi bitni elementi krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Članom 289. stav 1. Krivičnog zakonika je propisano da krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja vrši učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od 200.000,00 dinara, izvršilac će se kazniti zatvorom do 3 godine, a stavom 3. istog člana propisano je da ako je delo iz stava 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata, da će se učinilac kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Članom 297. stav 4. Krivičnog zakonika je propisano da teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja postoji ako je usled dela iz člana 289. stav 3, člana 290. stav 2, člana 291. stav 2. i člana 295. stav 3. ovog zakonika, nastupila smrt jednog ili više lica.

Dakle, radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. KZ sastoji se u nepridržavanju blanketnih propisa sadržanih u Zakonu o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima, a koji propusti u vožnji su u direktnoj i uzročnoj vezi sa nastankom saobraćajne nezgode.

Branioci okrivljenog AA u podnetim zahtevima ukazuju da iz činjeničnog opisa radnji okrivljenog datog u izreci prvostepene presude ne proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao suprotno odredbama člana 3, 32. stav 1. i 2. ZOBS-a, iako je sud našao da su iste prekršene.

U okviru Glave II - Osnovna načela bezbednosti saobraćaja na putevima, Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima u članu 3. predviđa dužnost svakog učesnika u saobraćaju da se ponaša na način koji neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike, kao i da preduzme sve potrebne mere radi izbegavanja ili otklanjanja opasnih situacija nastalih ponašanjem drugih učesnika u saobraćaju, ako sebe ili drugog time ne dovodi u opasnost.

Član 32. stav 1. ZOBS-a propisuje dužnost vozača da upravlja vozilom na način kojim se ne umanjuje stabilnost vozila i ne gubi upravljivost, pri čemu svi točkovi vozila u naznačenim uslovima eksploatacije, moraju biti u kontaktu sa podlogom.

Odredba člana 32. stav 2. ZOBS-a propisuje da vozač ne sme da naglo menja način vožnje, osim u slučaju izbegavanja neposredne opasnosti.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, činjenični supstrat izreke prvostepene presude ne sadrži radnje okrivljenog koje bi bile suprotne citiranim blanketnim odredbama ZOBS-a, koje su opšteg karaktera, niti iz njega proizlazi uzročna veza između radnji okrivljenog i nastupele posledice krivičnog dela.

Naime, u izreci prvostepene presude se navodi da je, nakon što je opasna situacija u saobraćaju nastala kao posledica ponašanja pokojne BB, koja se „pod nerazjašnjenim okolnostima“ našla na kolovozu u ležećem položaju, poprečno u desnoj kolovoznoj traci, a u pravcu kojim se kretalo vozilo okrivljenog, okrivljeni bio „prinuđen“ da naglo promeni način vožnje, što upravo ukazuje da prvostepeni sud izrekom presude utvrđuje da je okrivljeni upravljajući vozilom u nastaloj saobraćajnoj situaciji, postupao isključivo u cilju izbegavanja saobraćajne situacije, koju nije prouzrokovao svojom vožnjom, već ponašanjem sada pokojne, na koji način je okrivljeni postupao u skladu sa odredbom člana 3. ZOBS-a, koja propisuje pored ostalog i dužnost svakog učesnika u saobraćaju da „preduzme sve potrebne mere radi izbegavanja ili otklanjanja opasnih situacija, nastalih ponašanjem drugih učesnika u saobraćaju“, kao i odredbom člana 32. stav 2. ZOBS-a koja propisuje da vozač ne sme da naglo menja način vožnje, osim u slučaju izbegavanja neposredne opasnosti.

Dakle, blanketne odredbe ZOBS-a koje su okrivljenom stavljene na teret optužnicom (član 3. i 32. stav 1. i 2. ZOBS-a) nisu bile prekršene vožnjom okrivljenog, što bi uslovilo postojanje uzročne veze sa nastupanjem saobraćajne nezgode, već naprotiv, sve radnje u vožnji okrivljenog su bile preduzete isključivo u skladu sa navedenim blanketnim odredbama u cilju izbegavanja saobraćajne nezgode, na koji način se radnje koje je preduzeo okrivljeni upravljajući vozilom u nastaloj saobraćajnoj situaciji, ne mogu smatrati protivpravnim.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvajajući u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, preinačio presude nižestepenih sudova i na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, okrivljenog oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi sa članom 289. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, nalazeći da je pobijanim presudama na štetu okrivljenog učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog kojima se ukazuje da su pobijane presude i u odnosu na krivično delo nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. KZ, donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, obzirom da je smrt BB bila trenutna, da je svedok DD to saopštio okrivljenom nakon što je izašao iz vozila, te da nije ni bilo moguće pružiti joj pomoć, u kom slučaju ne može postojati ovo krivično delo obzirom da zaštitni objekt istog – povređeno lice mora biti živo u vreme nepružanja pomoći, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Članom 296. stav 1. KZ, propisano je da krivično delo nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi čini vozač motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva, koji ostavi bez pomoći lice koje je tim prevoznim sredstvom povređeno, ili čija je povreda tim sredstvom prouzrokovana.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela sadržanog u izreci prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni AA dana 13.09.2019. godine, sposoban da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima, ostavio bez pomoći lice – sada pokojnu BB, čije povrede sa smrtnim ishodom je on prouzrokovao svojim putničkim motornim vozilom, kada je pregazio BB koja je živa ležala na desnoj kolovoznoj traci kojom se on kretao, pa nakon što ju je pregazio, nije izašao iz svog vozila, nije joj prišao da pruži pomoć, vidi u kakvom je stanju i o kojoj težini povreda se radilo, već je napustio lice mesta nastale nezgode i nije se znalo da je on to uradio sve dok preduzetim radnjama PS Despotovac nije utvrđeno da je on prouzrokovao nezgodu i ostavio bez pomoći pokojnu BB, koja je nastradala u ovoj nezgodi, pri čemu je okrivljeni bio svestan svog dela, njegove zabranjenosti i hteo je izvršenje istog.

Prema stavu Vrhovnog kasacionog suda, u opisanim radnjama okrivljenog stiču se svi elementi krivičnog dela nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. KZ i to kako objektivni – radnja i posledica, koji se tiču ponašanja okrivljenog kritičnom prilikom, jer je isti ostavio bez pomoći lice sada pok. BB čije povrede je on prouzrokovao svojim vozilom, a nakon toga joj nije pružio pomoć, već napustio lice mesta, tako i subjektivni - koji se odnose na uračunljivost i umišljaj, iz kojih razloga su kao neosnovani ocenjeni navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. ZKP, u odnosu na ovo krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je okrivljenog AA, za krivično delo nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci, nalazeći da ovako odmerena kazna odgovara težini izvršenog krivičnog dela i stepenu krivice okrivljenog, pri čemu je imao u vidu sve olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog utvrđene u redovnom postupku, kao i činjenicu da otežavajućih okolnosti nije bilo, nalazeći da se ovako odmerenom kaznom može postići svrha kažnjavanja iz člana 42. KZ, kako u pogledu specijalne, tako i u pogledu generalne prevencije.

Prilikom donošenje odluke, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu odredbu člana 265. stav 1. ZKP, kojom je propisano da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda ukoliko se okrivljeni oslobodi od optužbe, međutim ovu odluku nije doneo, nalazeći da se troškovi u pogledu krivičnog dela za koje je okrivljeni ovom presudom oslobođen od optužbe - krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, ne mogu izdvojiti iz ukupnih troškova, s obzirom da je protiv okrivljenog krivični postupak u istom predmetu vođen i zbog krivičnog dela nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je oglašen krivim i osuđen na kaznu po zakonu.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda iznetih u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA kojima se ukazuje na povrede zakona iz člana 460, člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i 440. ZKP, s obzirom da navedene povrede, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom propisane razloge zbog kojih je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) i člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka 

upravitelj pisarnice

Marina Antonić