Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 broj 236/2020 od 21.05.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog BB i njegovog branioca, kao i branioca okrivljenog AA – advokata Darka Milića, a presuda Osnovnog suda u Nišu 2K broj 667/18 od 29.10.2019. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Darko Milić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja iz člana 440. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i u celosti preinači prvostepenu odluku i odluku donetu po redovnom pravnom leku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka i iz člana 438. stava 2. tačka 1) ZKP, jer se iste zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati, ukazujući da je prvostepeni sud svoj stav o krivici okrivljenog za predmetno krivično delo zasnovao isključivo na „priznanju“ okrivljenog datom pred organima policije dana 24.05.2016. godine.

S tim u vezi, u zahtevu se ističe da je okrivljeni saslušan suprotno odredbi člana 288. tačka 3) i 4) ZKP, kojim je propisano da se lice može zadržati najduže 4 sata i da se obaveštenja od građana ne mogu prikupljati prinudno, te da je priznanje okrivljenog pred policijom dato iz straha, a moguće i pod pretnjom i pritiskom, te ne može predstavljati osnov za donošenje osuđujuće odluke.

Suprotno izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA dana 24.05.2016. godine saslušan pred ovlašćenim službenim licima MUP-a RS u Nišu, da je okrivljeni pristupio po pozivu i da mu je saopšteno da se od tog momenta smatra osumnjičenim. Prema zapisniku, okrivljeni AA saslušan je u prisustvu branioca po službenoj dužnosti – advokata Sanje Cvetanović i na osnovu člana 68. ZKP poučen je o svojim pravima u predistražnom postupku, pre svega o pravu na branioca, da nije dužan ništa da izjavi, da može da uskrati odgovor na pojedina pitanja i da može slobodno da iznese svoju odbranu i prizna ili ne prizna krivicu. Iz istog zapisnika proizilazi da je okrivljeni svoju odbranu izneo nakon poverljivog razgovora sa braniocem po službenoj dužnosti u trajanju od 5 minuta, da je saslušanje okrivljenog započeto u 19,00 časova i završeno u 19,15 časova, te da su okrivljeni AA i njegov branilac – advokat Sanja Cvetanović pročitali zapisnik o saslušanju, na koji nisu imali primedbe.

Kako je okrivljeni AA iskaz u policiji dao u svojstvu osumnjičenog, u prisustvu branioca koji mu je postavljen po službenoj dužnosti i sa kojim je pre saslušanja obavio poverljiv razgovor, da je poučen o svojim pravima i da je zapisnik potpisao bez primedbi, to je očigledno da je iskaz okrivljenog u policiji dat u svemu u skladu sa odredbama člana 68. ZKP. Stoga su, po oceni ovoga suda, neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – da su pobijane presude zasnovane na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati.

Imajući u vidu da iz zapisnika o saslušanju okrivljenog AA od 24.05.2016. godine jasno proizilazi da je okrivljenom odmah saopšteno da se saslušava u svojstvu osumnjičenog, to su neosnovani i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je zapisnik sačinjen suprotno odredbi člana 288. tačka 3) i 4) ZKP, budući da se ova zakonska odredba odnosi na prikupljanje obaveštenja od građana, a ne saslušanje okrivljenih u svojstvu osumnjičenih.

Iz navedenih razloga, zahtev branioca okrivljenog, u delu u kojem se ističe da je nižestepenim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odbijen je kao neosnovan.

Ostalim navodima zahteva branioca okrivljenog, nižestepene presude pobijaju se zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, te zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja iz člana 440. ZKP, iz kojih sve razloga podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti nije dozvoljeno okrivljenima preko branilaca, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP. Stoga je zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                          Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić