U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića i Dragomira Milojevića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dragomira Todorovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vršcu 3K.125/20 od 25.03.2021. godine i Višeg suda u Pančevu KŽ1 83/21 od 21.06.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 29.09.2021. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dragomira Todorovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vršcu 3K.125/20 od 25.03.2021. godine i Višeg suda u Pančevu KŽ1 83/21 od 21.06.2021. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu 3K.125/20 od 25.03.2021. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja od 2 (dve) godine po pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenom BB i to tako što mu je zabranjeno približavanje oštećenoj na udaljenosti od 100 metara i pristup u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada oštećene, a zabranjena su mu i dalja uznemiravanja oštećene i komunikacija sa oštećenom u roku od 1 godine po pravnosnažnosti presude.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da oštećenoj BB plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 65.000,00 dinara, te da sudu plati paušal u iznosu od 5.000,00 dinara, a sve u roku od 60 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Pančevu KŽ1 83/21 od 21.06.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Dragomira Todorovića i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Vršcu 3K.125/20 od 25.03.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Dragomir Todorović, zbog povreda zakona iz člana 15. stav 2. i 4, člana 131. i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te zbog povrede odredbe člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će obustaviti krivični postupak prema okrivljenom odnosno okrivljenog osloboditi odgovornosti za krivično delo koje mu je stavljeno na teret ili da u celosti ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, kao i da odloži izvršenje pravnosnažne presude do donošenja odluke po podnetom zahtevu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je sud kao dokaz nezakonito izveo rešenje Osnovnog suda u Vršcu NP.71/20 od 30.04.2020. godine koje nema dokaznu snagu u smislu utvrđivanja odlučnih činjenica i krivice okrivljenog, iz razloga jer se donosi bez saslušanja stranaka i svedoka i predstavlja samo meru koja se po zakonu izriče licu protiv koga je podneta krivična prijava.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, odredbom člana 112. stav 26. KZ je propisano da se ispravom smatra svaki predmet koji je podoban ili određen da služi kao dokaz kakve činjenice koja ima značaj za pravne odnose, kao i računarski podatak.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP je propisano da je „isprava“ svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koja se utvrđuje u postupku (član 83. stav 1. i 2.).

Odredbom člana 138. stav 1. ZKP je propisano da se dokazivanje ispravom vrši čitanjem, gledanjem, slušanjem ili uvidom u sadržaj isprave na drugi način.

Odredbom člana 139. stav 1. ZKP je propisano da ispravu po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka pribavlja organ postupka ili podnose stranke, po pravilu, u originalu.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe člana 112. stav 26. KZ i člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP, kojima je bliže određen pojam isprave, te da rešenje Osnovnog suda u Vršcu NP.71/20 od 30.04.2020. godine shodno odredbama člana 112. stav 26. KZ i člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP predstavlja ispravu koju je u propisanom obliku izdao nadležni državni organ u granicama svoje nadležnosti po odredbama Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, to se navedeno rešenje kao takvo može koristiti, odnosno izvesti kao dokaz u krivičnom postupku, s tim što je potpuno drugo i odvojeno pitanje ocene tog dokaza od strane suda.

Dalje, iz spisa predmeta i to zapisnika o glavnom pretresu od 25.03.2021. godine proizilazi da je prvostepeni sud ovaj dokaz izveo čitanjem istog, a što je shodno odredbi člana 138. stav 1. ZKP predviđeno kao jedan od načina na koji se vrši dokazivanje ispravom, pri čemu je ovaj dokaz pribavljen tako što ga je Osnovni javni tužilac u Vršcu podneo sudu uz optužni predlog KT.br.331/20 od 29.05.2020. godine, a što je shodno odredbi člana 139. stav 1. ZKP jedan od načina na koji se pribavlja isprava.

Dakle, imajući u vidu da navedeno rešenje Osnovnog suda u Vršcu NP.71/20 od 30.04.2020. godine predstavlja zakonit dokaz i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini i da se na istome može zasnivati presuda, to se stoga kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je izvođenjem ovog dokaza sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen.

Naime, odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeno je pravo okrivljenog, dakle i njegovog branioca shodno odredbi člana 71. tačka 5) ZKP, na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP).

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti kao razlog njegovog podnošenja navodi povredu odredaba člana 15. stav 2. i 4. ZKP vezano za teret dokazivanja stepena uračunljivosti okrivljenog i za izvođenje dokaza veštačenjem od strane suda po službenoj dužnosti. Pored toga, branilac okrivljenog ukazuje i na povredu odredbe člana 131. ZKP, isticanjem da sud nije odredio psihijatrijsko veštačenje okrivljenog, iako se u konkretnom slučaju pojavila sumnja da je njegova uračunljivost isključena ili smanjena, pošto se okrivljeni kritičnom prilikom nalazio u teškom stanju pijanstva jer mu je prilikom alkotestiranja u PS ... izmerena količina od 2,82 promila alkohola u krvi. Osim toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ističe i da prvostepeni sud nije dao razloge na koji način je utvrdio da je okrivljeni kritičnom prilikom bio sposoban za rasuđivanje, te zbog čega nije odredio psihijatrijsko veštačenje okrivljenog, dok su nejasni razlozi koje je za navedeno dao drugostepeni sud, a pored toga drugostepeni sud nije cenio sve žalbene navode odbrane, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Branilac ističe i da je nižestepenim presudama okrivljenom povređeno pravo na odbranu.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da se nižestepene presude pobijaju zbog povreda odredaba člana 15. stav 2. i 4, člana 131. i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te zbog povrede prava na odbranu, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Takođe, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje i da su nižestepeni sudovi svojim postupanjem povredili pravo okrivljenog na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dragomira Todorovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić