Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene B.P., advokat D.Ć., zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1. i tačka 3. ZKP i člana 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine prvostepenu i drugostepenu odluku i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, ali ga nije obavestio o sednici veća kao ni branioca okrivljene nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je nižestepenim presudama na štetu okrivljene povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer delo za koje je okrivljena oglašena krivom pravnosnažnom presudom nije krivično delo. Prema navodima zahteva izreka prvostepene presude ne upućuje na zaključak da su u radnjama okrivljene ostvareni elementi krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ, imajući u vidu da je u činjeničnom opisu dela navedeno da okrivljena nije evidentirala u poslovnoj dokumentaciji samo prodaju, a ne i nabavku robe, zbog čega se ne može smatrati da je postupajući na navedeni način pribavila sebi protivpravnu imovinsku korist, što predstavlja zakonsko obeležje predmetnog krivičnog dela.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva branioca okrivljenog ocenio je kao neosnovane.

Krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 1. KZ, čini odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, dok je stavom dva istog člana propisan kvalifikovan oblik ovog dela – ako je izvršenjem dela iz stava 1. tog člana pribavljena imovinska korist u iznosu preko 450.000,00 dinara.

Iz činjeničnog opisa radnje okrivljene datog u izreci prvostepene presude proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljena oglašena krivom pravnosnažnom presudom, jer je okrivljena kao odgovorno lice iskorišćavanjem svog položaja pribavila sebi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od preko 450.000,00 dinara tako što je kao direktor i vlasnik preduzeća „E. t.“ DOO K., u maloprodajnom objektu preduzeća u više navrata prodavala tehničku robu preduzeća fizičkim licima po maloprodajnim cenama ukupne vrednosti od 1.306.391,02 dinara, takvu prodaju nije evidentirala u poslovnoj dokumentaciji prodavnice preduzeća dok novac dobijen prodajom u iznosu od 1.306.391,02 dinara, nije uplatila u blagajnu preduzeća niti na tekući račun radnje, već ga je zadržala za sebe i potrošila za sopstvene potrebe, pri čemu je postupala sa direktnim umišljajem.

Iz iznetog proizlazi da nižestepeni sudovi nisu na štetu okrivljene B.P., povredili krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, u pitanju da li je delo za koje je okrivljena krivično gonjena i oglašena krivom krivično delo, pa je zahtev branioca okrivljenog u odnosu na ovu povredu krivičnog zakona ocenjen kao neosnovan.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti neosnovano ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, navodeći da je odlukom o oduzimanju imovinske koristi na štetu okrivljene povređen krivični zakon.

Ovo stoga jer je odredbom člana 91. Krivičnog zakonika propisano da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom kao i da će se ista oduzeti pod uslovima predviđenim Krivičnim zakonikom i sudskom odlukom kojom je utvrđeno izvršenje krivičnog dela.

Imajući u vidu da je u redovnom krivičnom postupku utvrđeno da iznos od 1.306.391,02 dinara predstavlja protivpravnu imovinsku korist koju je okrivljena pribavila za sebe izvršenjem predmetnog krivičnog dela, to je ista u skladu sa odredbama člana 91. i 92. KZ, morala biti oduzeta od okrivljene, pa je iz iznetih razloga zahtev branioca okrivljene i u ovom delu ocenjen kao neosnovan.

Što se tiče navoda branioca okrivljene da se u situaciji kada je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka utvrđeno da je okrivljena svu robu legalno nabavila i platila, iznos od 1.306.391,02 dinara, dobijen prodajom robe van preduzeća, ne može smatrati protivpravnom imovinskom korišću, te da je okrivljena eventualno mogla da prisvoji samo razliku između nabavne i prodajne cene robe koja korist takođe nije protivpravna, jer njoj kao osnivaču pripada pravo na dobit preduzeća uz obavezu plaćanja PDV na navedeni iznos, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je to pitanje utvrđivanja odlučne činjenice – da je izvršenjem krivičnog dela okrivljena pribavila protivpravnu imovinsku korist u iznosu od preko 450.000,00 dinara što je u domenu utvrđivanja činjeničnog stanja koje se ne može pobijati ovim vanrednim pravnim lekom.

Branilac okrivljene zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, koja je dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP. Međutim, imajući u vidu da branilac okrivljene u zahtevu ne obrazlaže ovaj razlog pobijanja pravnosnažne presude i da Vrhovni kasacioni sud u smislu člana 489. stav 1. ZKP, pravnosnažnu odluku ispituje u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu, te da nije ovlašćen da po službenoj dužnosti tumači zahtev i ocenjuje u čemu se sastoji povreda zakona na koju se branilac poziva, to je ocenjeno da zahtev branioca okrivljene u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                     Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                   Janko Lazarević,s.r.