Istom presudom, okrivljeni Aleksandar Jovanović, na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. Zakona o javnom redu i miru.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 758/21 od 13.10.2021. godine, pored ostalih, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Aleksandra Jovanovića i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Aleksandra Jovanovića, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Jovanovića, je neosnovan.

Branilac okrivljenog Aleksandra Jovanovića, u zahtevu navodi da su sudija Dragoljub Vujasinović, kao predsednik veća i sudija Zdenka Stakić, kao član veća, doneli rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 275/21 od 25.02.2021. godine i Kž2 719/21 od 24.05.2021. godine, kojim su, pored ostalih, odbijene žalbe okrivljenog Aleksandra Jovanovića i njegovog branioca na rešenja o produženju pritvora prema ovom okrivljenom. Nakon toga ove sudije, postupajući u postupku po redovnom pravnom leku, učestvovali su u donošenju pobijane drugostepene presude i to sudija Dragoljub Vujasinović, takođe kao predsednik veća, a sudija Zdenka Stakić, kao član veća, kojom presudom je potvrđena prvostepena presuda i okrivljeni Aleksandar Jovanović oglašen krivim i osuđen zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246 stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika. Prema stavu branioca, imenovane sudije morale su biti izuzete prilikom donošenja meritorne odluke po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, pa kako to nije učinjeno, pravnosnažna presuda doneta je uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da ova apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti. Odredbom člana 37. stav 1. ZKP propisani su razlozi za obavezno izuzeće sudije, koji ne obuhvataju navedenu procesnu ulogu sudije kao razlog za njegovo obavezno izuzeće. Međutim, u pojedinim situacijama višestrukih procesnih uloga sudije može se pojaviti sumnja u nepristrasnost sudije, koja je takvog kvaliteta da zahteva njegovo izuzeće od sudijske dužnosti prilikom donošenja odluke (presude) o krivici okrivljenog za izvršeno krivično delo, što znači da postojanje navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka u svakom konkretnom slučaju predstavlja faktičko pitanje.

Kada je u pitanju učestvovanje sudija u donošenju odluke o pritvoru (u konkretnom slučaju odlučivanje o postojanju razloga za produženje pritvora), radi se o oceni tzv. funkcionalne nepristrasnosti o čemu postoji bogata sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije.

Suprotno suštinskim navodima zahteva da je kod imenovanih sudija, koji su rešenjima Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 275/21 od 25.02.2021. godine i Kž2 719/21 od 24.05.2021. godine, odlučivali u krivičnom postupku o žalbama na rešenja o produženju pritvora prema okrivljenom Aleksandru Jovanoviću, a zatim u drugostepenom postupku, o žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, kojom je ovaj okrivljeni oglašen krivim i osuđen, stvoreno „predubeđenje“ o krivici okrivljenog i da je na taj način narušena pretpostavka nepristrasnosti tih sudija, zbog čega je trebalo da budu izuzeti od sudijske dužnosti prilikom donošenja odluke po žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, po nalaženju ovog suda, ne može se prihvatiti stav da svako odlučivanje sudije o pritvoru prema okrivljenom nužno narušava pretpostavku nepristrasnosti tog sudije prilikom odlučivanja o krivici istog okrivljenog. To proizilazi i iz prakse Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije.

Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, ne može se smatrati da sama činjenica što je sudija prethodno u krivičnom postupku donosio odluke u predmetu, uključujući odluke vezane za pritvor, opravdava strah da nije nepristrasan. Ono što je važno su opseg i priroda tih odluka (Fey protiv Austrije, stav 30; Sainte-Marie protiv Francuske, stav 32; Nortier protiv Holandije, stav 33). Kada odluke o produženju pritvora zahtevaju „vrlo visok stepen jasnoće“ u pogledu krivice okrivljenog, Evropski sud za ljudska prava je našao kako može izgledati da je nepristrasnost postupajućih sudija podložna sumnji, te da se bojazan podnosioca zahteva u tom pogledu može smatrati objektivno opravdanom (Hauschildt protiv Danske, stav 49-52).

Iz navedenog, dakle proizilazi da po pravilu učestvovanje sudije u donošenju odluke o pritvoru prema okrivljenom u istom predmetu ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće prilikom odlučivanja o krivici u odnosu na istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru izneo jasan stav o krivici okrivljenog, odnosno u meri potrebnoj za optuženje ili suđenje okrivljenom za neko krivično delo, što je faktičko pitanje u svakom konkretnom slučaju.

U predmetu Dragojević protiv Hrvatske (od 15.01.2015. godine - Predstavka broj 68955/11) Evropski sud za ljudska prava je našao da nije došlo do povrede člana 6. stav 1. Konvencije, u pogledu manjka nepristrasnosti sudije, u slučaju kada je pre početka glavnog pretresa četiri puta od strane vanpretresnog veća produžen pritvor okrivljenom, pri čemu je član tog veća u sva četiri slučaja bio i sudija koji je kasnije kao predsednik veća učestvovao u donošenju prvostepene presude prema istom okrivljenom, iako je i prema Zakonu o kaznenom postupku Republike Hrvatske jedan od uslova za odlučivanje o pritvoru, ocena postojanja osnovane sumnje o izvršenju krivičnog dela od strane okrivljenog. Nadalje, u ovoj odluci Evropski sud za ljudska prava ističe da pitanja na koja sudija mora odgovoriti pri donošenju odluka o pritvoru nisu ista kao ona pitanja koja su odlučujuća za donošenje odluke o krivici okrivljenog. Prilikom odlučivanja o pritvoru i donošenja drugih odluka te vrste, sudija po kratkom postupku ocenjuje dostupne podatke kako bi utvrdio postoji li osnov za sumnju protiv okrivljenog za izvršenje krivičnog dela i zatim razlozi za pritvor; dok prilikom donošenja odluke o njegovoj krivici mora proceniti jesu li dokazi koji su izneti i o kojima se raspravljalo pred sudom dovoljni da bi okrivljenog sud oglasio krivim. Sumnja i formalno proglašenje krivice ne mogu se tretirati kao da su istovetni (Jasinski protiv Poljske, br. 30865/96, stav 55:, 20. decembra 2005. godine).

Po nalaženju Evropskog suda za ljudska prava, ocena postojanja zakonskih uslova za određivanje i produženje pritvora koja uključuje i ocenu postojanja „osnovane sumnje“ o izvršenju krivičnog dela od strane okrivljenog, ne može predstavljati formiranje stava sudije o krivici tog istog okrivljenog ili kazni koju mu treba odrediti, odnosno „predubeđenje“ sudije,koje bi zahtevalo isključenje sudije od daljeg postupanja u smislu zakonskih razloga iz člana 37. stav 1. tač. 1) – 4) ZKP.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Vrhovni kasacioni sud nalazi da sama činjenica da su sudija Dragoljub Vujasinović, kao predsednik veća i sudija Zdenka Stakić, kao član veća, koji su doneli pobijanu drugostepenu presudu, kojom je potvrđena prvostepena presuda, kojom je okrivljeni Aleksandar Jovanović oglašen krivim i osuđen, učestvovali dva puta u donošenju odluka kojima su, pored ostalih, odbijene žalbe okrivljenog Aleksandra Jovanovića i njegovog branioca, izjavljene protiv rešenja o produženju pritvora (u kom odlučivanju se uopšte nisu bavili pitanjem krivice okrivljenog u stepenu na koji se ukazuje podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti), ne dovodi u pitanje pretpostavku nepristrasnosti ovih sudija kod odlučivanja o krivici okrivljenog, konkretno kod donošenja pobijane pravnosnažne drugostepene presude, zbog čega njenim donošenjem nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, kako se to neosnovano tvrdi u zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan i doneo odluku kao u izreci ove presude.

Povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP koja je, prema navodima branioca, učinjena donošenjem i prvostepene presude, na taj način što je sudija za prethodni postupak Branislav Surla prvo doneo rešenje o određivanju pritvora prema okrivljenom Aleksandru Jovanoviću, a zatim kao član veća učestvovao u donošenju rešenja o potvrđivanju optužnice, nije razmatrana. Ovo iz razloga što shodno citiranoj odredbi člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija koji se morao izuzeti, a po oceni Vrhovnog kasacionog suda, istaknuta povreda bi se odnosila na postupak koji je prethodio donošenju prvostepene presude, koja u konkretnom slučaju nije od uticaja na zakonitost pravnosnažnih presuda koje se pobijaju zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, jer je optužba ispitana i ocenjena u pravnosnažno okončanom redovnom postupku, a radi se o sudiji koji nije učestvovao u donošenju pobijanih presuda.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić