Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA - advokat Marko Jovanović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP u vezi člana 445, člana 431, člana 427, člana 460, člana 16. i člana 300. stav 6. ZKP, u vezi člana 22, člana 25. i člana 28. KZ, s tim što iz obrazloženja proizilazi da branilac ukazuje i na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) i 2) ZKP, te zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, kao i zbog povreda odredaba člana 431. stav 2. ZKP, člana 427. stav 5. ZKP, člana 445. stav 5. ZKP, člana 509. stav 1. ZKP, člana 437. tačka 1) ZKP, člana 460. stav 1. ZKP i člana 438. stav 1. tačka 2) ZKP, te zbog povreda odredaba člana 2. i 14. stav 2. KZ, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude, tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe, te odrediti da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), pa je nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te po oceni navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je prvostepeni sud „samovlasno i bez predloga ovlašćenog tužioca“ u izreku presude uneo element protivpravnosti krivičnog dela, na koji način je prekoračio optužbu.

Po oceni ovoga suda, izloženi navodi zahteva su neosnovani, obzirom da je iste navode, navedene u predmetnom zahtevu, branilac okrivljene izneo i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, pa kako je Viši sud u Prokuplju, kao drugostepeni, ocenio ove žalbene navode neosnovanim i s tim u vezi u obrazloženju svoje presude na strani 2 stav osmi izneo dovoljne i jasne razloge zbog čega nalazi da prvostepeni sud nije prekoračio optužbu, koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, to na ove razloge u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ističe i da je nižestepenim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP jer su zasnovane na nezakonitom dokazu – na zapisniku o saslušanju oštećenog, sačinjenom u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju, dana 21.12.2022. godine. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da okrivljena nije obaveštena o saslušanju oštećenog u smislu člana 300. stav 1. ZKP, niti je tužilac u smislu stava 6. istog člana pribavio odobrenje sudije za prethodni postupak, pri čemu su i odredbe o dostavljanju iz člana 246. stav 1. u vezi člana 300. stav 1. ZKP povređene, obzirom da je okrivljenoj ostavljeno obaveštenje o saslušanju oštećenog, koje naknadno nije istaknuto na oglasnoj tabli suda, a zbog čega je ovako izvedeni dokaz nezakonit.

Odredbom člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, osim ako je s obzirom na druge dokaze očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Prema stanju u spisima, pravnosnažna presuda nije zasnovana na zapisniku o saslušanju oštećenog sačinjenom u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju dana 21.12.2022. godine, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu, već je zasnovana na iskazu oštećenog sa glavnog pretresa održanog dana 10.10.2023. godine, koji je, kako je to navedeno u prvostepenoj presudi, u potpunosti potkrepljen iskazom svedoka BB. Stoga po oceni ovoga suda pobijana pravnosnažna presuda nije zasnovana na nezakonitom dokazu, niti je nižestepenim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene neosnovano ukazuje, pa je zahtev u ovom delu odbijen kao neosnovan.

Navode zahteva, u delu u kojem branilac okrivljene ukazuje na povrede člana 300. stav 1. i stav 6. ZKP u vezi člana 246. stav 1. ZKP, odnosno na odredbe o dostavljanju obaveštenja okrivljenoj, Vrhovni sud odbacuje kao nedozvoljene, obzirom da navedene povrede ne predstavljaju razloge zbog kojih u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek zbog povrede zakona, već bi se eventualno moglo raditi o povredama postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP.

Isti zahtev odbijen je kao neosnovan i u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi, u zahtevu se navodi da iz izreke prvostepene presude ne proizilaze elementi bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, obzirom da reči koje je okrivljena uputila oštećenom nisu mogle izazvati osećaj ugroženosti kod oštećenog, te da u konkretnom slučaju nije postojala ozbiljna pretnja koja je objektivno podobna da izazove osećaj straha i lične nesigurnosti, uz zaključak da na strani okrivljene nije bilo namere ugrožavanja sigurnosti oštećenog.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenio je neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica i da će se kazniti novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine. Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela sastoji se u upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo nekog lica ili njemu bliskog lica, čime se ugrožava sigurnost pasivnog subjekta koja se manifestuje u njegovom osećaju nesigurnosti.

Predmetno krivično delo je svršeno kada je pretnjom stvoren osećaj ugroženosti kod lica kome se preti. Pri tome je za postojanje dela bitno da se radi o ozbiljnoj pretnji koja kod pasivnog subjekta izaziva nespokojstvo, uznemirenje ili strah za život i telesni integritet.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, te da iz činjeničnog opisa radnji izvršenja, datog u izreci prvostepene presude, proizilazi da je okrivljena kritičnom prilikom u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, ugrozila sigurnost oštećenog pretnjom da će napasti na njegov život ili telo tako što je došla do kabineta predsednika Opštine Žitorađa i oštećenom VV, koji se nalazio u kabinetu predsednika, uputila reči pretnje – da će ga ubiti, a zatim se udaljila, nakon čega se vratila i svedoku BB rekla da se zaklinje u dete da će ubiti oštećenog, pri čemu je bila svesna protivpravnosti i zabranjenosti svog dela i htela njegovo izvršenje, to iz svega jasno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljene AA stiču sva bitna obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, zbog kog je nižestepenim presudama i oglašena krivom. Ovo stoga što je upućena pretnja okrivljene – da će ubiti oštećenog, objektivno podobna da izazove osećaj straha kod oštećenog, a što je dovoljno za postojanje predmetnog krivičnog dela. Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, kojima se ukazuje da upućene reči kod oštećenog nisu mogle izazvati osećaj ugroženosti jer nije bila u pitanju ozbiljna pretnja, te da okrivljena nije postupala u nameri da ugrozi sigurnost oštećenog, kao i da su nižestepene presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, obzirom da se u preostalom delu zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca u smislu člana 485. stav 4. ZKP – na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, na povrede odredaba člana 445, 431, 427, 460, 16, 427. stav 5, 445. stav 5, 509. stav 1, 437. tačka 1), 438. stav 1. tačka 2) i 460. stav 1. ZKP, te na povrede odredaba člana 2, 14, 22, 25 i 28. KZ, koje se pri tome obrazlažu činjeničnim pitanjima i navodima.

Sa svega izloženog, a osnovu odredbe člana 439. tačka 1) i 2) ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić