Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2 ZKP) razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 74. tačka 2) ZKP i člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je okrivljenom u postupku pred Višim sudom u Novom Sadu i Apelacionim sudom u Novom Sadu povređeno pravo na odbranu propisano odredbom člana 74. tačka 2) ZKP. Po navodima branioca okrivljeni u periodu od 11 meseci i to u fazi istrage, podizanja optužnice i podnošenja prigovora na optužnicu Višeg javnog tužioca u Novom Sadu KTi 197/14 od 18.10.2017. godine nije imao branioca, preciznije u periodu od 08.05.2017. godine do 02.04.2018. godine, o čemu je, kako navodi, nekoliko puta pismeno obaveštavao Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, kao i Viši sud u Novom Sadu i koju činjenicu je isticao u pisanim prigovorima na optužnicu i zahtevao da mu se imenuje branilac po službenoj dužnosti, koji je imenovan 02.04.2018. godine.

Izneti navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 74. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku propisano je da okrivljeni mora imati branioca, ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od 8 godina ili teža kazna i to od prvog saslušanja pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka. Iz spisa predmeta proizilazi da se, pored ostalih okrivljenih, protiv okrivljenog AA vodi predmetni krivični postupak zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ (za koje je propisana kazna zatvora od 2 do 10 godina i za koje je, u smislu člana 74. tačka 2) ZKP propisana obavezna odbrana).

Okrivljeni je i pre dostavljanja optužnice imao branioca, adv. Ljubicu Silić, što ne spori ni okrivljeni AA koji je dopisom od 28.08.2017. godine obavestio sud da opoziva punomoćje braniocu-adv. Ljubici Silić i tražio da mu se postavi branilac po službenoj dužnosti. Nesporno je da je kao branilac dalje postupao adv. Milorad Konstantinović koji je primio optužnicu 14.09.2017. godine, ispravku optužnice 24.10.2017. godine i postupao je sve do pripremnog ročišta održanog dana 13.03.2018. godine, kada mu je okrivljeni otkazao punomoćje. Stoga, proizilazi zaključak da je okrivljeni u navedenom periodu imao branioca te ne postoji povreda odredbe člana 74. ZKP.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP odnosno da delo za koje se okrivljeni goni nije krivično delo. Ove navode Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz razloga što će tek nakon okončanog postupka sud utvrditi da li u radnjama okrivljenog ima ili nema ovog krivičnog dela, pošto u ovoj fazi postupka stoji samo opravdana sumnja u pogledu radnji okrivljenog koje mu se optužnicom stavljaju na teret, a koje je tužilac kvalifikovao kao krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se krivični postupak protiv okrivljenog AA vodi za krivično delo koje nije propisano kao krivično delo Krivičnim zakonom Republike Srbije, jer se optužni akt zasniva na članu 234. KZ koji je dekriminalizovan od 01.03.2018. godine.

Nesporan je stav u pravnoj teoriji i u sudskoj praksi, a takav stav je u svojim odlukama zauzeo i Vrhovni kasacioni sud (Kzz 527/2016, Kzz 551/2019..), da krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ u načelu nije dekriminalizovano i da može da postoji pravni kontinuitet sa krivičnim delom zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ.

Međutim, da li se u konkretnom slučaju radi o dekriminalizaciji ili pravnom kontinuitetu sud može doneti odluku tek nakon okončanog postupka pa su i u ovom delu neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog kojim ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Dalje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe da je povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP kao i povredu iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, koje predstavljaju zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti međutim iste povrede su samo formalno označene a ne konkretizuje se u čemu se iste sastoje, zbog čega je ocenjeno da zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na ove povrede zakona nema propisani sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Odredbom člana 484. ZKP predviđeno je da u zahtevu za zaštitu zakonitosti moraju biti navedeni razlozi za podnošenje zahteva koji su propisani odredbom člana 485. stav 1. ZKP. Kada je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet zbog povrede zakona, odluka protiv koje je zahtev podnet ili postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje se samo u granicama istaknute konkretne povrede zakona, pri čemu sud nije ovlašćen da u slučaju kada konkretna povreda zakona nije opredeljena, samo na osnovu obrazloženja zahteva procenjuje koju je konkretno povredu zakona branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva.

Kako branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, a iste ne precizira, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda podneti zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na povredu člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP i povredu iz člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP zahtev odbacio i odlučio kao u izreci.

Zapisničar – savetnik                                                                            Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                 Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić