U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Biljane Sinanović i Radmile Dragičević Dičić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Karla Fridriha, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru 6K. 271/20 od 01.12.2020. godine i Višeg suda u Somboru Kž1 60/21 od 12.04.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 28.09.2021. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Karla Fridriha, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru 6K. 271/20 od 01.12.2020. godine i Višeg suda u Somboru Kž1 60/21 od 12.04.2021. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u preostalom delu, odbacuje kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru 6K. 271/20 od 01.12.2020. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci koja će se izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje bez primene elektronskog nadzora, a ukoliko jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da se ostatak kazne izvrši u Zavodu za izvršenje kazne zatvora. Na osnovu člana 63. KZ u kaznu zatvora uračunato mu je i vreme provedeno u pritvoru od 13.02.2020. godine do 06.03.2020. godine. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Somboru Kž1 60/21 od 12.04.2021. godine, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Somboru 6K. 271/20 od 01.12.2020. godine, preinačena tako što je Viši sud okrivljenog AA oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci koja će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje bez primene elektronskog nadzora, u koju kaznu mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 13.02.2020. godine do 06.03.2020. godine. Shodno članu 45. stav 4. ZKP okrivljeni AA upozoren je da ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim Zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, te da ukoliko jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora. U preostalom delu žalba branioca okrivljenog AA je odbijena i u nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Karl Fridrih, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači, okrivljenog oslobodi od optužbe i odredi da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava ili iste ukine i predmet vrati na ponovno suđenje, ili da, ukoliko Vrhovni kasacioni sud nađe da je zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan samo u pogledu povrede zakona koja se odnosi na krivičnu sankciju, preinači pobijane presude, tako što će okrivljenom izreći uslovnu osudu i utvrditi kaznu zatvora u zakonom propisanom minimumu sa rokom proveravanja od jedne godine.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonite dokaze označava izveštaj Centra za socijalni rad Sombor i iskaze svedoka BB i VV. Po stavu odbrane, predmetni izveštaj Centra za socijalni rad je baziran i sačinjen isključivo na osnovu izjave oštećene koja je uskratila svoj iskaz u ovom postupku, kao privilegovan svedok, odnosno iskoristila svoje pravo da ne svedoči u postupku, a da je rukovodilac internog tima za nasilje u prodici Centra svoj zaključak o kritičnom događaju izveo prevashodno na osnovu činjenica i okolnosti, koje mu je prezentovala oštećena, koja usled uskraćivanja svog iskaza, ne može biti izvor saznanja. Dalje se navodi da postoji ista situacija i kada su u pitanju iskazi svedoka BB i VV, policijskih službenika, koji nisu u potpunosti svedočili o svojim neposrednim saznanjima, već uglavnom o onome što im je ispričala oštećena GG (svedok koji ima pravo da bude oslobođen od dužnosti svedočenja i koja se koristila tim pravom) o njenim neposrednim saznanjima.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude, na strani četiri, stav jedan, dva, tri i strani pet, stav jedan, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a koja povreda je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona branilac navodi da u konkretnom slučaju nije dokazano da je okrivljeni preduzeo radnju izvršenja, niti je nastupila posledica krivičnog dela koja se okrivljenom stavlja na teret, da se postavlja pitanje na koji način je to ugroženo spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje osobe koja je nakon predmetnog događaja želela da se vrati u kuću u kojoj živi sa navodnim izvršiocem krivičnog dela prema njoj, komentariše iskaze policijskih službenika o ponašanju i stanju oštećene neposredno nakon događaja, komentariše odbranu okrivljenog i razloge zbog kojih okrivljeni kritičnom prilikom nije hteo da pusti oštećenu u kuću. Na opisani način, branilac okrivljenog, po stavu Vrhovnog kasacionog suda ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP iznoseći svoje činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih pobijanim presudama, na kojim činjeničnim zaključcima i zasniva svoj stav da u radnjama okrivljenog nema elemenata krivičnog dela za koje je osuđen.

Pored iznetog, branilac okrivljenog ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP. Međutim, obrazlažući napred navedenu povredu zakona branilac navodi da je sud pogrešno doneo odluku o krivičnoj sankciji, jer je okrivljenog osudio na bezuslovnu kaznu zatvora, koju će da izdražava u prostorijama u kojima stanuje, s obzirom da je u pitanju lakše delo gde je kao glavna kazna predviđen zatvor do 3 godine , a i potpuno je izostala posledica krivičnog dela, na koji način je pogrešno primenio odredbu člana 54. KZ. Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog, na opisani način, pravnosnažnu presudu pobija zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac numeriše i obrazlaže povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i tačka 3) , člana 428, člana 16. stav 2. i 4, člana 358. stav 1. i člana 237. stav 1. i 3. ZKP. Takođe, numeriše i povredu zakona iz člana 17. stav 1. KZ, koju obrazlaže navodima da nije tačno utvrđeno mesto izvršenja krivičnog dela - da li je u pitanju ulica ... broj .. ili ... broj .. – na koji način ponovo ukazuje na pogrešno i nepotpuno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, 3.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 440. , člana 441. stav 1. ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2) i tačka 3) , člana 428, člana 16. stav 2. i 4, člana 358. stav 1. i člana 237. stav 1. i 3. ZKP, kao i člana 17. stav 1. KZ, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo, na osnovu člana 491. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Irina Risti, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić