Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 835/17 od 13.07.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branilaca okrivljene AA, advokata Gorana Đurkovića, advokata Milice Stanković i advokata Ivana Marića, a presuda Osnovnog suda u Požegi K 289/15 od 04.04.2017. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

-branilac okrivljene AA, advokat Ljubisav Radosavljević, u smislu člana 485. stav. 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijanu drugostepenu presudu Apelacionog suda u Kragujevcu i predmet vrati tom sudu na ponovno odlučivanje. Branilac je predložio da Vrhovni kasacioni sud odloži izvršenje krivične sankcije do donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

-branioci okrivljene AA, advokati: Goran Đurković i Milica Stanković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude, tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje pred promenjenim postupajućim sudijom.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su nedozvoljeni.

Branilac okrivljene AA, advokat Ljubisav Radosavljević, u podnetom zahtevu najpre ističe da je izreka pobijane prvostepene presude protivrečna sama sebi, te da u pobijanoj prvostepenoj i drugostepenoj presudi nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama koje su predmet dokazivanja, a da su oni koji su dati, nejasni i međusobno protivrečni, zbog čega isti smatra da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Nadalje, branilac u podnetom zahtevu ističe i to da je drugostepeni sud, odlučujući o žalbi izjavljenoj na prvostepenu presudu, odbio sve žalbene navode, a da pritom „nije obrazložio razloge takvog odbijanja, već je samo sumarno ponovio razloge iz prvostepene presude “, kojim navodima po nalaženju ovog suda, branilac ukazuje na povredu člana 460. stav 1. ZKP.

Takođe, u zahtevu se ističe i to da je u konkretnom slučaju, osnovni uzrok saobraćajne nezgode, vožnja motocikliste koji se nalazio u stadijumu teškog pijanstva, koji je kritičnom prilikom vozio izuzetno brzo i preticao celu kolonu vozila, a da je sud neosnovano osudio okrivljenu AA, koja prema navodima zahteva, za sve učesnike u saobraćaju nije predstavljala nikakvu opasnost, jer su je svi su blagovremeno uočili, osim vozača motocikla.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljene AA, advokat Ljubisav Radosavljević, osporava ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Branioci okrivljene AA, advokati: Goran Đurković i Milica Stanković, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ističu da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer smatraju da su razlozi o odlučnim činjenicama koje su predmet dokazivanja, potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, kao i da o činjenicama koje su predmet dokazivanja, postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika.

Takođe, branioci ukazuju i da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP.

Pored toga, u zahtevu branioci ističu da u konkretnom slučaju, prvostepeni sud na osnovu izvedenih dokaza, nije pravilno utvrdio činjenično stanje, tj. da je pogrešno zaključio da je uzrok nastanka saobraćajne nezgode nepropisno uključivanje okrivljene svojim vozilom na magistralni put, a da je nepropisno upravljanje motociklom od strane pokojnog GG, doprinos nastanku saobraćajne nezgode, budući da, prema navodima zahteva, grubo kršenje saobraćajnih propisa pri upravljanju motociklom od strane pokojnog GG, predstavlja uzrok nastanka predmetne saobraćajne nezgode.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branioci okrivljene AA, advokati: Goran Đurković i Milica Stanković, osporavaju ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 460. stav 1. i 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljene AA, advokata Ljubisava Radosavljevića i advokata: Gorana Đurkovića i Milice Stanković, ocenio kao nedozvoljene.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                     Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić