Presudom Višeg suda u Negotinu Kž1 81/15 od 14.08.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog B.M. i njegovog branioca, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog B.M., advokat M.L., zbog povrede Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, s predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji i ukine prvostepenu presudu, a spise predmeta vrati Osnovnom sudu u Negotinu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog B.M. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP, i u vezi sa tim navodi da je okrivljeni pravnosnažnom presudom, pored ostalog, oglašen krivim za dva krivična dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, ali da je u konkretnom slučaju pogrešno primenjen zakon, budući da, prema navodima zahteva, iz izvedenih dokaza – iskaza svedoka i telesnih povreda koje su zadobili oštećeni, proizlazi da okrivljeni nije imao nameru da bilo koga teško telesno povredi, već se može zaključiti da je okrivljeni postupao u stanju nužne odbrane, odnosno u njenom prekoračenju, te da telesne povrede kod oštećenih nisu mogle nastati na način kako je to opisano u izreci prvostepene presude, zbog čega je sud radi provere navoda odbrane okrivljenog i utvrđivanja mehanizma nastanka povreda trebalo da sasluša veštake sudsko-medicinske struke i pročita iskaz svedoka T.M., koji je dala u prethodnom postupku.

Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog ceni izvedene dokaze tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke koji su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, čime osporava ocenu izvedenih dokaza i na taj način pravnosnažnu presudu u suštini pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što ne može biti predmet ispitivanja po zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog čega je zahtev branioca okrivljenog B.M. u pogledu citiranih navoda ocenjen kao nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi i to da se okrivljeni tokom celog postupka nalazio u nezakonitom pritvoru čime se ukazuje na povredu odredbe člana 211. ZKP, kao i da drugostepeni sud nije cenio žalbene navode branioca okrivljenog kojima je isticano da je okrivljeni postupao u nužnoj odbrani, te da u prvostepenom postupku činjenično stanje, kada su u pitanju krivična dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ nije potpuno i pravilno utvrđeno, s obzirom na to da nije izveden dokaz saslušanjem veštaka sudsko medicinske struke radi utvrđivanja težine i mehanizma nanošenja telesnih povreda oštećenima, što predstavlja povredu odredbe člana 460. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu takođe ističe da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, na taj način što presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, odnosno ukazuje da nižestepeni sudovi nisu dali razloge zbog čega nalaze da je okrivljeni izvršio sva krivična dela koja su mu optužbom bila stavljena na teret.

Imajući u vidu da povrede zakona iz člana 211, 438. stav 2. tačka 2) i člana 460. ZKP, nisu propisane kao dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog odnosno njegovog branioca, čija su prava ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, to je zahtev branioca okrivljenog u pogledu ovih povreda zakona ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                         Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                        Janko Lazarević,s.r.