Presudom Višeg suda u Somboru Kž1 192/17 od 14.09.2017. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih VV, AA i BB, a presuda Osnovnog suda u Somboru II K 72/17 od 05.06.2017. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Miodrag Sekulić, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po zakonu ne mogu zasnivati. U tom smislu kao nezakonite dokaze branilac označava zapisnike o ispitivanju svedoka GG, DD i ĐĐ, sačinjene dana 05.11.2015. godine, prilikom ispitivanja navedenih svedoka od strane Osnovnog javnog tužioca u Somboru, za koje smatra da je sud trebalo da ih izdvoji iz spisa predmeta, budući da je ispitivanje navedenih svedoka obavljeno suprotno članu 300. stav 1. ZKP, jer javni tužilac nije uputio poziv braniocu i okrivljenom AA, radi prisustva ispitivanju navedenih svedoka, pa je ovo ispitivanje obavljeno bez prisustva okrivljenog i njegovog branioca.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 300. stav 1. ZKP propisano je da je javni tužilac dužan da braniocu osumnjičenog uputi poziv da prisustvuje saslušanju osumnjičenog, odnosno da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka.

Vrhovni kasacioni sud najpre nalazi da iz spisa predmeta proizilazi da su svedoci GG, DD i ĐĐ, ispitani dana 05.11.2015. godine, od strane Osnovnog javnog tužioca u Somboru, bez prisustva okrivljenog AA i njegovog branioca, te da javni tužilac nije uputio pozive okrivljenom i njegovom braniocu, da prisustvuju ispitivanju pomenutih svedoka.

Polazeći od navedenog, i citiranih zakonskih odredbi, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iskazi svedoka GG, DD i ĐĐ, dati na zapisnicima o ispitivanju svedoka od 05.11.2015. godine, pred Osnovnim javnim tužiocem u Somboru, pribavljeni su suprotno članu 300. stav 1. ZKP, pa nižestepeni sudovi nisu mogli koristiti iskaze navedenih svedoka u dokaznom postupku.

Međutim, po nalaženju ovog suda, s obzirom na druge dokaze jer su nižestepeni sudovi činjenično stanje u predmetnom postupku utvrdili i na osnovu iskaza predstavnika oštećenog EE, zatim iskaza svedoka ŽŽ, ZZ, II, te iskaza sudskih veštaka Enesa Brunčevića i dr Milana Zobenice, kao i na osnovu čitanja pismenih dokaza i to: cenovnika za bespravno ulovljenu i zagađenjem ribolovne vode uginulu ribu JP „Vojvodinašume“ Novi Sad broj 195 od 03.12.2002. godine, zapisnika „Vojvodinašume“ broj 000140, 00139 i 00141 od 10.06.2015. godine, izveštaja „Vojvodinašuma“, cenovnika poljoprivrednih proizvoda i ribarstva za 2014. godinu JP „Vojvodinašume“ od 29.01.2014. godine, kao i na osnovu izvršenog uvida u fotografije kovertirane i označene na strani 13 spisa, te uvida u potvrdu o oduzetim alatima izdatu od strane JP „Vojvodinašume“ od 10.06.2015. godine, zatim na osnovu dopisa Ministarstva građevinarstva saobraćaja i infrastrukture broj 342-90/2016-01 od 09.05.2016. godine o podacima o visini vodostaja reke Dunav u Bezdanu na dan 10.06.2015. godine oko 15,00 časova sa prilozima, te uvidom u fiskalni račun izdat od strane Ugostiteljsko-trgovinske radnje „JJ“ od dana 10.06.2015. godine, te na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka Enesa Brunčevića, diplomiranog inženjera elektrotehnike, kao i na osnovu izvoda iz tekućih računa bliže označenih na strani 103 do 106 spisa – to u konkretnom slučaju, po oceni ovog suda, nije došlo do bitne povrede odredaba krivičnog postupka u smislu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je nužno ukidanje pravnosnažnih presuda. Naime, očigledno je da bi i bez iskaza svedoka GG, DD i ĐĐ, bila donesena ista presuda.

Imajući u vidu navedeno, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Za predsednika veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                                 Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić