Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kž1 160/21 od 06.07.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i prvostepeno rešenje, potvrđeno.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Đurđica Durmić zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud, shodno članu 492. ZKP, preinači u celosti pobijana rešenja i okrivljenog AA, oslobodi od optužbe zbog krivičnog dela nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije iz člana 248. Krivičnog zakonika i odredi da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžeta ili da ista delimično ili u celosti ukine i predmet vrati nekom od nižestepenih sudova na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je u pogledu krivičnog dela nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije iz člana 248. Krivičnog zakonika učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, isticanjem da delo koje je okrivljenom stavljeno na teret nije krivično delo i da je u odnosu na ovo delo primenjen zakon koji se ne može primeniti, s obzirom na to, da u konkretnom slučaju može biti reči samo o prekršaju u smislu tačke 1. i 2. Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije, kojim navodima branilac, iako ne numeriše, ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Krivično delo nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije iz člana 248. Krivičnog zakonika čini onaj ko za vreme epidemije kakve opasne zarazne bolesti ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama kojima se određuju mere za njeno suzbijanje ili sprečavanje.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se prema činjeničnom opisu radnje izvršenja u pogledu krivičnog dela iz člana 248. Krivičnog zakonika, u radnjama okrivljenog AA, stiču sva bitna obeležja tog krivičnog dela, kako objektivna, koja se odnose na samu radnju izvršenja okrivljenog (za vreme epidemije zarazne bolesti....postupio protivno odluci - Naredbi o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije....kojom se određuju mere za njeno suzbijanje ili sprečavanje), tako i subjektivna - koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, koja predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije iz člana 248. Krivičnog zakonika, zbog čega u konkretnom slučaju nema mesta razmatranju postojanja prekršaja, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, iako ne numeriše ukazuje i na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, navodima da je odlukom o troškovima povređen zakon. Prema stavu odbrane, a kako je okrivljeni mlađe punoletno lice, na njega se moraju primeniti odredbe Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, a shodno tome i odredba člana 79. istog zakona, prema kojoj je sud morao odrediti da troškovi padaju na teret budžeta.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Prema okrivljenom AA, u konkretnom slučaju, vođen je redovan krivični postupak prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku, a po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu KT 1100/20 od 07.04.2020. godine, a sud je ovom okrivljenom samo izrekao vaspitnu meru pojačan nadzor od strane organa starateljstva, shodno odredbi člana 41. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

Naime, odredbom člana 41. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica propisano je da sud može učiniocu koji je krivično delo izvršio kao punoletan, a u vreme suđenja nije navršio 21 godinu izreći bilo koju meru posebnih obaveza, meru pojačanog nadzora od strane organa starateljstva ili meru upućivanja u vaspitno popravni dom, ako se, s obzirom na obeležja njegove ličnosti i okolnosti pod kojima je delo učinio, može očekivati da će se ovim vaspitnim merama postići svrha koja bi se ostvarila izricanjem kazne.

Odredbom člana 46. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica propisano je da se odredbe člana 48.-50., člana 53.-56., člana 64. i 66., člana 68. stav 1. i člana 75. i 76. ovog Zakona primenjuju u postupku prema mlađem punoletnom licu, ako se do početka glavnog pretresa, na osnovu ispitivanja ličnosti tog lica, ustanovi da dolazi u obzir da mu se izrekne vaspitna mera iz člana 41. ovog Zakona.

Shodno citiranoj odredbi, mogućnost primene odredbe člana 79. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica nije navedena u članu 46. tog Zakona u postupku prema mlađem punoletnom licu odnosno prema licu koje je izvršilo krivično delo kao mlađi punoletnik, a koje u vreme pokretanja postupka, odnosno suđenja nije navršilo 21 godinu, kao što je to slučaj sa okrivljenim AA.

Samim tim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se pravilnim tumačenjem odredbe člana 46. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, prema okrivljenom AA, kao mlađem punoletnom licu, ne može primeniti odredba člana 79. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i odrediti da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

Stoga je, Vrhovni kasacioni sud, suprotne navode branioca iznete u zahtevu za zaštitu zakonitosti, a kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, ocenio neosnovanim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                       Dragomir Milojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić