Istom presudom okrivljeni AA obavezan je da plati na ime sudskog paušala iznos od 5.000,00 dinara, u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 364/21 od 27.05.2021. godine usvojena je žalba OJT u Vladičinom Hanu i preinačena prvostepena presuda, samo u delu odluke o kazni, pa je okrivljeni, zbog krivičnog dela za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 2 (dva) meseca i novčanu kaznu u iznosu od 1.000.000,00 (milion) dinara, koju je dužan da plati u roku od 60 dana i određeno je da ukoliko okrivljeni novčanu kaznu ne plati u navedenom roku, sud će istu zameniti kaznom zatvora tako što će mu za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, dok je žalba branioca okrivljenog AA, odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Marko Kljajević zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP i povrede člana 451. stav 1. i 3. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe zbog predmetnog krivičnog dela ili da drugostepenu presudu preinači tako što će okrivljenom zbog krivičnog dela koje je predmet optužbe, izreći uslovnu osudu ili da u celini potvrdi prvostepenu presudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) navođenjem da u radnjama okrivljenog nema elemenata krivičnog dela za koje je oglašen krivim i osuđen jer se radi o prekršaju u smislu člana 208a Zakona o planiranju i izgradnji. Prema navodima branioca u konkretnom slučaju radi se o subjektivnom i objektivnom identitetu između radnji kažnjivog prekršaja u produženom trajanju sa radnjom krivičnog dela iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, zbog čega je sud trebalo da primeni povoljniji zakon po okrivljenog i istog oslobodi od optužbe za krivično delo za koje je optužen.

Suprotno iznetim navodima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Krivično delo iz člana 219a stav 2. Krivičnog zakonika čini lice koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor objekta koji se gradi bez građevinske dozvole, dok je stavom 3. istog člana propisano kažnjavanje lica iz stava 1. i 2. ovog člana koje nastavi započetu gradnju kada je izdato rešenje o obustavi radova.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela opisanog u izreci prvostepene presude pod A), B), V) i G), za koje je okrivljeni AA oglašen krivim proizilaze sva zakonska obeležja produženog krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, kako objektivna obeležja koja se odnose na radnje okrivljenog - na mestu bliže označenom u izreci presude pod A) i G) u periodu od 07.09.2016. godine do 17.07.2017. godine i u periodu od 15.05.2018. godine do 17.09.2018. godine, kao investitor objekta koji se gradi bez građevinske dozvole i kao izvođač radova nastavio započetu izgradnju i nakon izdatog rešenja o obustavi radova, a u periodu od 24.11.2016. godine do 08.12.2016. godine i u periodu od 18.07.2017. godine do 20.09.2017. godine kao investitor objekta koji se gradi bez građevinske dozvole i kao izvođač radova bespravno izvodio građevinske radove, na mestu označenom u izreci presude pod B) i V), zbog čega su doneta rešenja Republičkog građevinskog inspektora kojima mu je naređeno da obustavi dalje radove u roku od 7 dana od prijema rešenja i ukloni iste jer su radovi izvođeni bez prethodno pribavljene građevinske dozvole, a sve na način opisan u izreci pravnosnažne presude, tako i subjektivna obeležja krivičnog dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja (svesti i volje) okrivljenog za izvršenje dela, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela.

Iz navedenih razloga neosnovano se podnetim zahtevom branioca okrivljenog ističe povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pravnosnažnim presudama nije učinjena ni povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koju se zahtevom branioca, neosnovano ukazuje.

Navode koji se tiču pogrešne primene zakona u konkretnom slučaju, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, odbrana okrivljenog, isticala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i pravilne razloge (strana 3. poslednji stav i strana 4. prvi stav drugostepene presude), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud je u konkretnom slučaju pravilno primenio krivični zakon kada je radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude pravno kvalifikovao kao krivično delo iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika.

Odnosom između prekršajnog postupka okončanog pravnosnažnim rešenjem o obustavi i krivičnog postupka prema okrivljenom, prvostepeni i drugostepeni sud su se bavili odlučujući o pitanju presuđene stvari i detaljno obrazložili stav da radnje krivičnog dela, iako delimično obuhvataju, u suštini daleko prevazilaze obim radnji prekršaja, te da stoga nema objektivnog identiteta između radnji prekršaja i krivičnog dela. S druge strane, činjenica da su iste protivpravne radnje predviđene Zakonom o planiranju i izgradnji u članu 208a, kao prekršaj, kao i članu 219a stav 3. Krivičnog zakonika, sama po sebi ne znači obavezu suda da okrivljenog oslobodi od optužbe, kada u njegovim radnjama stoje sva obeležja krivičnog dela, kao u konkretnom slučaju. S toga, je neosnovana tvrdnja branioca da je pravnosnažnim presudama povređen zakon, u smislu člana 439. tačka 2) ZKP, imajući u vidu činjenicu da imkriminacija prekršaja ne isključuje krivičnu odgovornost za krivično delo, te nema mesta primeni blažeg zakona u smislu navoda zahteva.

Branilac okrivljenog, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. Krivičnog zakonika, isticanjem da je drugostepeni sud ovu povredu zakona učinio na taj način što je preinačio krivičnu sankciju na štetu okrivljenog, uzimajući okolnost koja predstavlja zakonsko obeležje krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim (građenje bez građevinske dozvole), kao otežavajuću okolnost.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje, neosnovanim.

Odredbom člana 54. stav 3. KZ, propisano je da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela, ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Prema stanju u spisima, drugostepeni sud, prilikom donošenja odluke o kazni, kao otežavajuću okolnost nije cenio okolnost koja predstavlja zakonsko obeležje krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, i to građenje bez građevinske dozvole, već je cenio okolnosti iz člana 54. Krivičnog zakonika, a koje su od uticaja na odmeravanje kazne. Po oceni ovoga suda pobijanom drugostepenom presudom nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, na koju se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje.

Ostalim navodima zahteva, branilac okrivljenog osporava činjenična utvrđenja suda i polemiše sa izvedenim dokazima, iznoseći sopstvene zaključke u pogledu tih dokaza čime ukazuje na povredu člana 440. ZKP. Pored toga branilac u zahtevu osporava i razloge nižestepenih presuda, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP pa nadalje ističe i povrede članova 16. stav 2. i 5. i 451. stav 1. i 3. ZKP. Kako povrede navedih odredaba ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje istih nije upuštao.

Kako uz zahtev, branilac okrivljenog AA nije dostavio odluku Evropskog suda za ljudska prava, koja se odnosi na okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, shodno članu 484. ZKP, to se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao ni u ocenu istaknutih povreda članova 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i člana 2. stav 1. njenog Dodatnog protokola broj 7.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Dragomir Milojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić