Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA – advokati Marina Milenković, Željana Stanić i Jelena Pirić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuju i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe, ili ga eventualno osuditi za blaže krivično delo, odnosno za krivično delo iz člana 203. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev je neosnovan.

Branioci okrivljenog AA u uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti ističu povredu krivičinog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuju i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a s tim u vezi navode da činjenični opis koji sadrži izreka pravnosnažne presude ne sadrži sve bitne elemente, odnosno kvalifikatorni element krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) ZKP zbog kog je okrivljeni oglašen krivim, već bitne elemente krivičnog dela krađa iz člana 203. KZ, obzirom da je prema činjeničnom opisu dela okrivljeni „... upotrebom fizičke snage, podigao roletnu na prozoru kuće oštećene ..., te na potisak otvorio prozor i kroz isti ušao u unutrašnjost kuće, odakle je oduzeo i prisvojio dva zlatna prstena ukupne vrednosti 5.100,00 dinara ...“.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud ocenio je kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ čini učinilac krivičnog dela krađe (član 203.), ako je krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili savlađivanjem mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka.

Krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ čini lice koje tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Iz zakonskog opisa bića krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. KZ proizilazi da ovo krivično delo, koje predstavlja poseban kvalifikovani oblik krađe, čini lice koje krivično delo krađa iz člana 203. KZ izvrši pod nekom od kvalifikatornih okolnosti predviđenih u tačkama od 1) do 6) navedenog člana, konkretno, tačkom 1) - ako je krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili savlađivanjem mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka.

U izreci pravnosnažne presude, potpuno jasno opisana je radnja provaljivanja, a koja predstavlja kvalifikatorni element neophodan za postojanje krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ.

Naime, provaljivanje predstavlja neuobičajeno ulaženje u zatvoreni prostor, protivno volji vlasnika, odnosno korisnika koji je taj prostor zatvorio. Pri tome, provaljivanje se može izvršiti bez upotrebe fizičke sile, odnosno primenom fizičke sile slabijeg intenziteta i bez oštećenja supstance predmeta, upotrebljene radi savladavanja izvesne prepreke koja otežava ulaženje u zatvoreni prostor.

Imajući u vidu navedeno, to po oceni ovoga suda u izreci pravnosnažne presude opisani način izvršenja krivičnog dela – „... upotrebom fizičke snage, podigao roletnu na prozoru kuće oštećene ... te na potisak otvorio prozor i kroz isti ušao u unutrašnjost kuće“ predstavlja provaljivanje kao jedan od alternativnih oblika izvršenja krivičnog dela iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ.

Kako su, dakle, u izreci pravnosnažne presude jasno navedena sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ zbog kog je okrivljeni pravnosnažnim presudama oglašen krivim, a ne elementi krivičnog dela krađa iz člana 203. KZ, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu, to su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, kojima se ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

U vezi sa istom povredom krivičnog zakona, u zahtevu se navodi i da u toku postupka nije sa sigurnošću utvrđeno da vrednost predmetnih prstenova iznosi 5.100,00 dinara, niti je utvrđeno da se zaista radi o zlatnom prstenju.

Međutim, kako se izloženim navodima zahteva u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP, iz kog razloga u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to se Vrhovni kasacioni sud u ocenu ovih navoda nije ni u upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić