Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 br.292/21 od 25.05.2022. godine, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K.br.1465/20 od 07.07.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA–advokat Jelena Lukavac zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) i stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni Kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude tako što će okrivljenog da oslobodi od optužbe ili izrekne blažu krivičnu sankciju.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocena navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, branilac okrivljenog ističe da je prvostepenom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K.br.1465/20 od 07.07.2021. godine, koja je potvrđena presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 br.292/21 od 25.05.2022. godine povređena odredba člana 453.ZKP, zbog toga što je prvostepena presuda u odnosu na prethodnu presudu, koja je ukinuta i kojom je okrivljenom bila izrečena krivična sankcija u kraćem trajanju, izmenjena na štetu okrivljenog izricanjem krivične sankcije u dužem trajanju. Navedeni stav obrazlaže time da je presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K.br.442/2017 od 18.11.2019. godine, okrivljenom AA za izvršenje krivičnog dela iz člana 121. stav 1. KZ bila izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci sa rokom proveravanja od jedne godine, da su protiv navedene presude žalbe izjavili branilac okrivljenog i zamenik javog tužioca, da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kž1 br.47/20 od 12.11.2020. godine, prvostepena presuda ukinuta u odnosu na okrivljenog AA, uvažavanjem žalbe njegovog branioca, dok žalbu zamenika javnog tužioca sud nije razmatrao jer ju je ocenio kao bespredmetnu, usled čega po nalaženju branioca, u ponovljenom postupku, budući da nije bilo upustva drugostepenog suda u pogledu žalbenih navoda tužioca, sud odlučujući o kazni nije mogao ići izvan okvira ranije izrečene krivične sankcije.

Odredbom člana 453. ZKP je propisano da ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu K.br.442/17 od 18.11.2019. godine, žalbe su izjavili ne samo branilac okrivljenog već i zamenik javnog tužioca zbog odluke o krivičnoj sankciji, sa žalbenim predlogom da se pobijana presuda preinači u pogledu odluke o krivičnoj sankciji i okrivljenom izrekne uslovna osuda tako što će mu se utvrditi kazna zatvora u trajanju od osam meseci sa rokom proveravanja od dve godine. Drugostepeni sud je svojim rešenjem Kž1.br.47/20 od 12.11.2020. godine, uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog ukinuo pobijanu prvostepenu presudu zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, čime je žalba zamenika javnog tužioca ostala bespredmetna. U takvoj procesnoj situaciji, kada drugostepeni sud uvažavanjem žalbe izjavljene u korist okrivljenog ukine prvostepenu presudu, pa tužiočeva žalba postane bespredmetna, u ponovnom postupku u odnosu na žalbeni osnov zbog kojeg je tužilac izjavio žalbu, a što je u konkretnom slučaju odluka o krivičnoj sankciji, sudu ne stoji na putu zabrana preinačenja odluke o krivičnoj sankciji i izricanje teže krivične sankcije. Jedino ograničenje za sud predstavlja u žalbi tužioca predložena krivična sankcija, što je u konkretnom slučaju u pobijanim pravnosnažnim presudama i primenjeno jer okrivljenom nije izrečena teža krivična sankcija od one predložene u žalbi tužioca.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odlukom o krivičnoj sankciji u pobijanim pravnosnažnim presudama nije povređena odredba člana 453.ZKP, zbog čega su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog još ukazuje i na povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP odnosno da se prvostepena presuda zasniva na iskazu svedoka VV, koji je tokom postupka imao dve procesne uloge, saokrivljenog i svedoka, te da je sud njegove iskaze date u različitim procesnim ulogama, cenio kao jedinstvenu celinu i na njima zasnovao presudu. U prilog navedenom, branilac ističe da je VV u ponovnom postupku ispitan kao svedok i tom prilikom na glavnom pretresu ostao pri iskazu koji je dao kao okrivljeni.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su navodi branioca okrivljenog i u ovom delu. Ovo iz razloga što je drugostepeni sud održao pretres na koji je pozvao svedoke ali je svedok VV ostao nedostupan sudu. Njegov iskaz, koji je dao u svojstvu svedoka, drugostepeni sud nije izveo kao dokaz, već je izričito u drugostepenoj presudi naveo da iskaz koji je VV dao u svojstvu svedoka nije cenjen od strane drugostepenog suda, jer je ovo lice u toku prvostepenog postupka saslušano u dva procesna svojstva, iz čega proizilazi da pobijane presude nisu ni zasnovane na navedenom dokazu.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda branioca okrivljenog u ostalom delu, a kojim navodima se osporava i polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza, što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić