Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1067/2017
31.10.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Radmile Dragičević-Dičić, predsednika veća, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović, Biljane Sinanović i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Dušana Krstića, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog Dušana Krstića advokata Mihajla Đurića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu K br.61/16 od 16.01.2017. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.291/17 od 09.05.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 31.10.2017. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog Dušana Krstića advokata Mihajla Đurića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu K br.61/16 od 16.01.2017. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.291/17 od 09.05.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Nišu K br.61/16 od 16.01.2017. godine okrivljeni Dušan Krstić oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci.
Istom presudom prema okrivljenom Dušanu Krstiću na osnovu člana 246. stav 7. KZ i na osnovu člana 87. KZ izrečena je mera bezbednosti oduzimanja opojne droge i to opojne droge kanabis u ukupno neto iznosu 1.539,04 grama i 200 semenki biljke kanabis za koje je određeno da će se po pravnosnažnosti presude predati PU Niš i uništiti i obavezan je okrivljeni Dušan Krstić da na ime troškova sudskog postupka uplati iznos od 117.000,00 dinara Višem sudu u Nišu, a iznos od 12.658,24 dinara Višem javnom tužilaštvu u Nišu kao i da na ime sudskog paušala plati iznos od 7.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.291/17 od 09.05.2017. godine delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Dušana Krstića preinačena je presuda Višeg suda u Nišu K br.61/16 od 16.01.2017. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji tako što je Apelacioni sud u Nišu okrivljenog Dušana Krstića za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri godine dok je žalba branioca okrivljenog u ostalom delu odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.
Protiv navedenih pravosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac po službenoj dužnosti okrivljenog Dušana Krstića advokat Mihajlo Đurić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. i 2. i 438. stav 1. tačka 8. ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe a da osnovu člana 488. ZKP, odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži odnosno prekine.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog Dušana Krstića advokata Mihajla Đurića, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Odredbama člana 74. ZKP određeno je i taksativno nabrojano devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca i do kada. Odredbom člana 76. stav 1. ZKP određeno je da u tim procesnim slučajevima, ako okrivljeni ne izabere branioca ili bez njega ostane, branioca mu po službenoj dužnosti za dalji tok postupka, rešenjem postavlja javni tužilac ili predsednik suda.
Navedenim odredbama, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, tako je jasno opredeljeno ne samo do kada okrivljeni mora imati branioca uopšte, nego i branioca koji mu je postavljen po službenoj dužnosti, a što je u konkretnom slučaju – okrivljenog Dušana Krstića, imajući u vidu odredbu člana 74. tačka 2. ZKP „ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od 8 godina ili teža kazna – od prvog saslušanja pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka“.
Kako u konkretnom slučaju krivični postupak prema okrivljenom Dušanu Krstiću je pravnosnažno okončan, a zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac koji ga je po službenoj dužnosti branio do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka koji se prema okrivljenom vodio zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od 3 do 12 godina, to ovaj branilac (iz člana 76. ZKP) iz iznetih razloga, imajući u vidu odredbu člana 483. stav 3. ZKP ne spada u krug lica koja mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je njegov zahtev u smislu navedenih zakonskih odredbi nedozvoljen.
Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP.
Zapisničar-savetnik, Za Predsednika veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Maja Kovačević-Tomić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić