U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović, Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. Ž.B., zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog adv. V.M., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Požarevcu K 118/15 od 29.05.2015. godine i Višeg suda u Požarevcu Kž 277/15 (2011.) od 07.08.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 15.12.2015. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

USVAJA SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ž.B., kao osnovan, pa se PREINAČUJU pravnosnažne presude Osnovnog suda u Požarevcu K 118/15 od 29.05.2015. godine i Višeg suda u Požarevcu Kž 277/15 (2011.) od 07.08.2015. godine, tako što Vrhovni kasacioni sud okr. Ž.B., na osnovu člana 423. tačka 1. ZKP

OSLOBAĐA OD OPTUŽBE

- da je kao zaposleni u Privrednom društvu „T. i k. K.“ DOO, u kom privrednom društvu su zaposleni i privatni tužioci A.S. i S.V., obojica iz K., postupajući sa umišljajem, jer je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, u pismenom izveštaju o izvršenom popisu rezervnih delova i materijala, u magacinskim prostorima službe grejanja i podstanicama, u raznim toplifikacionim zonama, gradske opštine Kostolac, koji je sastavio i potpisao optuženi dana 19.08.2011. godine i dostavio ga službi za toplifikaciju i klimatizaciju PD „T. i k. K.“ DOO, dana 12.09.2011. godine, a za koji izveštaj su privatni tužioci saznali dana 16.09.2011. godine, kada im je isti saopšten, izneo niz neistina, kojima je omalovažio čast i ugled privatnih tužilaca, stavljajući im na teret u navedenom izveštaju i to: da nedostaje ogromna količina materijala koja je bila na lageru nekoliko dana pre nego što je došlo do smene na čelu službe grejanja, a da se to bukvalno dešavalo petnaestak dana pre nego što su smenjeni privatni tužioci S.V. sa mesta vodećeg inženjera službe i A.S., kao poslovođa službe grejanja, da u postanici lamela „A“, nedostaje preko 100 starih ventila raznih dimenzija da u podstanici „Trg bratstva i jedinstva (3)“, nedostaje preko 50 starih ventila, raznih dimenzija, da u podstanici Cvijićeva nedostaje 15 novih cirkulacionih pumpi raznih dimenzija, preko 50 novih hvatača nečistoće raznih dimenzija i 32 hvatača nečistoće koji su bili tu uskladišteni, da u podstanici „TPS-18“, nedostaje pet novih i pet starih cirkulacionih pumpi, da u magacinu u „Ul. 8. marta“, nedostaje preko 50 litara antikorozirne farbe, preko 30 prirubnica (flanšmni), raznih dimenzija, da je u krugu dežurne službe grejanja u periodu septembar 2010. do početka leta 2011. godine nestalo preko 30 tona starih otpadnih cevi, kao i izmenjivači toplote koji su zamenjeni u podstanicama dečijih vrtića i podstanice „M-3“, koji su zamenjeni novim, a stari prodati svojevoljno bez konstultacije i odobrenja poslovodstva, direktora za proizvodnju električne energije, da je taj materijal prodat u staro gvožđe, da su privatni tužioci novac od te prodaje podelili međusobno, da se privatni tužioci nisu libili da otpadno gvožđe prodaju tu pred radnicima, slobodno se pogađajući sa otkupljivačem sekundarnih sirovina i da novac stave u svoj džep, što će da potvrdi svaki radnik koji je zaposlen u službi, da na liniji koja se radila 2010. godine, od „Besko naselje“ do policijske stanice gde paralelno idu dve cevi, dužinski 1600 metara, sada ne postoji ni jedan metar te cevi da te izvađene cevi nisu odnešene na TEKO-a, na plac gde se lageruje taj otpadni materijal, te da samo do te linije koja je izvođena sa tog poteza sigurno ima preko 40 tona otpadnog govožđa, da su poslovi koji su sada dodeljeni privatnom tužiocu A.S. naročito podložni malverzacijama, te je u navedenom izveštaju još optuženi napomenuo da su malverzacije privatnih tužilaca toliko velike da prevazilaze smisao njihovog opstanka u službi grejanja, a i u bilo kojem sektoru „privrednog društva“, koji je na bilo koji način vezan za poslove osetljive i poverljive prirode,

- čime bi izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ.

Obavezuju se privatni tužioci A.S. i S.V. da, shodno članu 265. stav 3. ZKP, solidarno naknade troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini prvostepeni sud odlučiti posebnim rešenjem.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požrevcu K 118/15 od 29.05.2015. godine okr. Ž.B. oglašen je krivim zbog krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 40.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ako ne plati novčanu kaznu u ostavljenom roku, ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan zatvora. Okrivljeni je obavezan da na ime paušala plati iznos od 4.000,00 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok će o troškovima postupka privatnih tužilaca i njihovog zajedničkog punomoćnika koji padaju na teret okrivljenog sud naknadno odlučiti posebnim rešenjem.

Odlučujući o žalbama okrivljenog i njegovog branioca, Viši sud u Požarevcu je presudom Kž 277/15 (2011.) od 07.08.2015. godine odbio žalbe kao neosnovane i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog adv. V.M. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona – član 485. stav 1. tačka 1. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, obe presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za krivično delo iz člana 170. stav 1. KZ.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Ž.B. je osnovan.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je zbog povrede zakona – član 485. stav 1. tačka 1. ZKP, ne opredeljujući, pri tome, konkretnu povredu zakona, međutim, iz obrazloženja zahteva i navoda da u izreci presude i obrazloženju nije navedeno u čemu se ogleda omalovažavanje privatnih tužilaca, što predstavlja bitan element bića krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, proizilazi da branilac zahtevom ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje da je pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev podnet povređen zakon na štetu okrivljenog po pitanju da li je delo za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen krivično delo.

Naime, zaštitni objekat kod krivičnog dela uvrede je čast, kao skup svih vrednosti nekog lica (intelektualnih, karakternih, moralnih, fizičkih i drugih osobina i vrednosti) i ugled, kao odraz tih vrednosti u društvu, pa radnju izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. KZ predstavlja svako postupanje kojim se napada bilo koja od tih vrednosti, njihovim poricanjem, omalovažavanjem ili potcenjivanjem, kojima radnjama se u suštini izražava nepoštovanje ili ponižavanje dostojanstva ličnosti. Pri tome, karakter tih radnji kao uvredljivih, ceni se sa stanovišta opšte usvojenih društvenih stavova i merila.

Shodno tome, pogrešno je stanovište nižestepenih sudova da radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude imaju obeležje krivičnog dela uvreda. Okrivljeni je sačinio pismeni izveštaj o izvršenom popisu rezervnih delova i materijala u kome je izneo trenutno stanje u magacinima i činjenicu da nema evidencije unetog i iznetog materijala, rezervnih delova ... . Pismeni izveštaj okrivljenog potvrdio je i radni tim koji je oformio direktor POD TE-KO K. izveštajem broj 2842 od 20.09.2011. godine, koji nije ništa osporio iz izveštaja okrivljenog, već upravo potvrdio da u magacinu grejanja i podstanicama nije vođena evidencija unetih i iznetih rezervnih delova, materijala i polovnih delova.

Iz navedenog ne proizilazi da je okrivljeni izneo neistinu o privatnim tužiocima, a posebno da je to učinio omalovažavanjem časti i ugleda privatnih tužilaca. Prvostepeni sud u izreci presude, osim što navodi da je okrivljeni predmetnim izveštajem omalovažio čast i ugled, ne navodi konkretno u čemu se to ogleda omalovažavanje i povreda časti i ugleda privatnih tužilaca, što predstavlja bitan element krivičnog dela prevara. U nedostatku tog bitnog elementa krivičnog dela, ne postoji ni krivično delo, pa osnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP. Kako drugostepeni sud navedenu povredu zakona nije otklonio već je prvostepenu presudu potvrdio, to je ista povreda zakona učinjena i drugostepenom presudom.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud uvaženjem zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okr. Ž.B., preinačio pobijane presude i na osnovu člana 423. tačka 1. ZKP, okr. Ž.B. oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP i člana 265. stav 3. ZKP, u pogledu troškova krivičnog postupka, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                     Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                               Dragiša Đorđević,s.r.