Istom presudom okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati Višem javnom tužilaštvu u Šapcu iznos od 9.534,00 dinara, a na ime paušala da plati sudu iznos od 5.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Određeno je da će o troškovima u korist suda biti odlučeno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 468/21 od 30.06.2021. godine usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Šapcu, pa je preinačena presuda Višeg suda u Šapcu 2K.36/20 od 14.04.2021. godine u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenom AA, za krivična dela za koja je oglašen krivim prvostepenom presudom, i to za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci, a za krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. i 5. KZ mu je zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca, pa je okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Slobodan Antonić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači prvostepenu i drugostepenu presudu tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivična dela koja su mu stavljena na teret ili da ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se pravnosnažna osuđujuća presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na iskazu svedoka BB, policijskog službenika. Kao razlog nezakonitosti ovog dokaza branilac navodi da se svedok BB u svom iskazu izjašnjavao o tome šta su mu drugi ispitani svedoci saopštili u postupku prikupljanja obaveštenja od građana, kao i da je tumačio video zapise sa nadzornih kamera na kojima se ne vidi vozilo okrivljenog tvrdeći da je to vozilo okrivljenog iako on ne raspolaže potrebnim znanjem za ovu vrstu tumačenja, pošto je ta oblast u domenu veštaka odgovarajuće struke.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 91. ZKP je propisano da je svedok lice za koje je verovatno da će dati obaveštenja o krivičnom delu, učiniocu ili o drugim činjenicama koje se utvrđuju u postupku, dok je odredbom člana 92. stav 1. ZKP propisano da svako lice koje može da prenese svoja saznanja ili opažanja u vezi sa predmetom svedočenja ima sposobnost svedočenja.

Polazeći od navedenog, te imajući pri tome u vidu da iz spisa predmeta i pobijanih pravnosnažnih presuda proizilazi da se svedok BB, policijski službenik PU Šabac u svom iskazu, datom na glavnom pretresu, o kritičnom događaju od 18.08.2019. godine izjašnjavao na osnovu svojih neposrednih saznanja do kojih je došao opažanjem vezano za sam kritični događaj, a ne na osnovu onoga što su mu drugi ispitani svedoci saopštili u postupku prikupljanja obaveštenja od građana, to se, po oceni ovoga suda, ne radi o dokazu na kojem se po odredbama ZKP presuda ne može zasnivati.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva, kao razlog njegovog podnošenja navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac nepostojanje po njegovom mišljenju u radnjama okrivljenog obeležja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. i 5. KZ obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a sve vezano za po braniocu pogrešan zaključak suda da je u konkretnom slučaju bila stvorena opasnost za život i telo ljudi, isticanjem da iz izvedenih dokaza nesumnjivo proizilazi da u sobi na spratu kuće oštećenog VV nije bilo nikog u momentu kada je po nalaženju suda došlo do oštećenja stakla, a pored toga branilac ističe i da iz spisa predmeta proizilazi da u vozilu okrivljenog i na njegovom telu nisu pronađeni tragovi barutnih čestica, niti je vatreno oružje oduzeto od okrivljenog, te da tokom postupka nije utvrđeno iz kog pravca i sa koje daljine je ispaljen projektil koji je oštetio staklo na prozoru kuće oštećenog.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 1. ZKP), dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi i da drugostepeni sud u svojoj odluci nije dao valjane razloge vezano za žalbene navode branioca okrivljenog kojima se ukazuje na nezakonitost dokaza na kojima se po braniocu zasniva prvostepena presuda, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Kako navedena povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni kasacioni sud i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Navodima branioca okrivljenog kojima se ističe da sud nije mogao zasnovati pravnosnažnu osuđujuću presudu isključivo na osnovu lažnog priznanja okrivljenog AA datog pri njegovom saslušanju u PU Šabac iz razloga jer je navedeno priznanje nepotpuno, nejasno i protivrečno sa drugim činjenicama koje su utvrđene tokom postupka i to sa činjenicom da vatreno oružje nije pronađeno iako je traženo na zabačenom mestu na koje je okrivljeni ukazao prilikom navedenog saslušanja, kao i sa činjenicama da nije bilo tragova barutnih čestica i da se ne zna mesto i daljina ispaljenja hica, se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne osporava zakonitost ovog dokaza, već se zapravo samo osporava odbrana okrivljenog data u PU Šabac, odnosno ocena suda o prihvatljivosti ove odbrane okrivljenog i u vezi sa tim pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, davanjem sopstvene ocene navedenog dokaza koja je suprotna oceni koju su nižestepeni sudovi dali u svojim odlukama, pa je stoga Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Slobodana Antonića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić