Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.173/24 od 09.05.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K.br.498/23 od 04.10.2023. godine.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljene AA, advokat Jovica Kovačević, bez formalnog označavanja zakonske odredbe koja je povređena, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenu oslobodi od optužbe ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak. Iako formalno ne označava, iz obraloženja zahteva proizilazi da branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući suštinski na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljene AA, advokat Jovica Kovačević navodi da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji je se ne može primeniti, jer nije ispunjena kvalifikatorna okolnost za postojanje krivičnog dela iz člana 208. stav 3. KZ, odnosno izvršenim delom nije pribavljena protivpravna imovinska korist u iznosu koji prelazi 450.000,00 dinara, pa se eventualno može raditi samo o krivičnom delu prevara iz člana 208. stav 1. KZ. Branilac svoj stav obrazlaže time da je u izreci presude navedeno da je oštećeni predao okrivljenoj novčani iznos od 3.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti od 343.776,90 dinara, kako bi mu okrivljena pribavila radnu i boravišnu dozvolu u Republici Austriji, te da se u konkretnom slučaju ne može raditi o pribavljanju protivpravne imovinske koristi, s obzirom da je okrivljena za navedeni iznos pribavila i radnu i boravišnu dozvolu oštećenom, odnosno pribavila mu neophodna dokumenta. Eventualno, po oceni branioca, iznos od 900 evra odnosno 110.409,89 dinara može predstavljati protivpravnu imovinsku korist, koji iznos je oštećeni dao okrivljenoj na ime stanovanja u Beču, a što mu oštećena nije obezbedila, ali bi se u tom slučaju moglo raditi o krivičnom delu prevara iz člana 208. stav 1. KZ. Branilac još ističe da je oštećeni morao znati da obezbeđivanje radne i boravišne dozvole u vidu kartice ne ide legalnim tokom, što bi značilo da on, u pogledu činjenice da će mu okrivljena obezbediti navedene dozvole, nikako nije mogao biti doveden i održavan u zabludi, odnosno da niko u krivično-pravnom smislu ne može učiniti nešto na štetu svoje imovine, ako protivusluga koju treba da dobije za to predstavlja nešto protivpravno, a što svakako predstavlja pribavljanje radne i boravišne vize na način utvrđen u ovom krivičnom postupku.

Odredbom člana 208. stav 1. KZ je propisano da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom, dok je stavom 3. istog člana propisano da ako je delom iz stava 1. i 2. ovog člana pribavljena imovinska korist ili naneta šteta u iznosu koji prelazi 450.000,00 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

U konkretnom slučaju, u izreci pobijane presude Osnovnog suda u Staroj Pazovi K.br.498/23 od 14.10.2023. godine je navedeno da je okrivljena na opisani način, sposobna da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svesna svog dela i svesna njegove zabranjenosti, čije je izvršenje htela, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, lažnim prikazivanjem činjenica dovela u zabludu oštećenog BB, a nakon toga i održavala istog u zabludi da će mu obezbediti posao u firmi svog sina u Beču kao i stanovanje u istom gradu, odnosno kako bi mu okrivljena pribavila radnu i boravišnu dozvolu u Republici Austriji, za koju uslugu joj je okrivljeni na štetu svoje imovine predao novčani iznos od 3.000 evra – u dinarskoj protivvrednosti od 343.776,90 dinara, kao i iznos od 960 evra – u dinarskoj protivvrednosti od 110.409,89 dinara, na ime stanovanja oštećenog u Beču u stanu okrivljene AA, iako oštećeni nikada nije otputovao u Beč niti je dobio zaposlenje u navedenom gradu, niti obećano stanovanje, na koji način je okrivljena pribavila protivpravnu imovinsku korist od 3.960 evra, odnosno 454.186,79 dinara.

Po oceni Vrhovnog suda, u izreci presude su navedeni svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljena pravnosnažno oglašena krivom. U izreci su navedeni zakonski elementi predmetnog krivičnog dela tako što je navedeno da je okrivljena u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, lažnim prikazivanjem činjenica dovela u zabludu oštećenog BB, a nakon toga i održavala istog u zabludi, da bi okrivljeni na štetu svoje imovine nešto učinio, te je navedeno da je okrivljena pribavila protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 454.186,79 dinara, koji iznos je veći od zakonom propisanog iznosa od 450.000,00 dinara, koji predstavlja kvalifikatornu okolnost za postojanje krivičnog dela iz stava 3. navedenog člana, pa su samim tim navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, da je primenjen zakon koji se ne može primeniti, jer nije ispunjena kvalifikatorna okolnost iz navedenog člana i da se u konkretnom slučaju može eventualno raditi samo o krivičnom delu prevara iz člana 208. stav 1. KZ, odnosno da postoji povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković