Protiv pravnosnažnih rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br. 870/17 od 27.04.2018. godine i Kž2 br. 816/18 od 14.06.2018. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac Ktz br. 864/18 od 12.09.2018. godine, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP i Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata Republike Srbije - Tarifni broj 4. stav 2. („Službeni glasnik RS“, broj 121/12 od 24.12.2012. godine), s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pravnosnažna rešnja Apelacionog suda u Beogradu i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz br. 864/18 od 12.09.2018. godine, je neosnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pravilno je postupio nižestepeni sud kada je pravnosnažnim rešenjem odbio zahtev branioca po službenoj dužnosti okrivljenog Škrijelj Aleksandra, advokata Dragomira Mrdalja za naknadu troškova na ime nagrade za sastav troškovnika od 11.09.2017. godine (u pravnosnažnim rešenjima i zahtevu za zaštitu zakonitosti pogrešno označen datum 09.11.2017. godine) a po zahtevu od 20.11.2017. godine.

Odluka suda o odbijanju zahteva je pravilna i na zakonu zasnovana ali ne iz razloga navedenih u obrazloženjima pravnosnažnih rešenja.

Naime, prema spisima predmeta Kž1 870/17 Apelacioni sud u Beogradu presudom od 07.09.2017. godine odbio je kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu i branioca okrivljenog Aleksandra Škrijelja, advokata Dragomira Mrdalja i u odnosu na ovog okrivljenog potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu K br. 619/16 od 24.05.2017. godine kojom je ovaj okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine te obavezan da plati troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će se odlučiti posebnim rešenjem. Nakon pravnosnažnosti presude advokat po službenoj dužnosti Dragomir Mrdalj podneo je Apelacionom sudu u Beogradu 11.09.2017. godine zahtev za naknadu nagrade i troškova koje je kao branilac po službenoj dužnosti okrivljenog Škrijelj Aleksandra imao u drugostepenom postupku a koji zahtev je nazvao „račun za izvršene advokatske usluge“ u kome je tražio nagradu za uvid u predmet u iznosu od 24.000,00 dinara i prisustvovanje pretresu pred drugostepenim sudom u iznosu od 46.500,00 dinara tj. ukupno 70.500,00 dinara, od kog iznosa je zahtevao isplatu u visini od 50% tj. 35.250,00 dinara.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž1 870/17 od 09.11.2017. godine koje je postalo pravnosnažno 20.11.2017. godine usvojen je ovaj zahtev branioca te mu je na ime „razgledanja spisa i odbrane na javnoj sednici“ dosuđen iznos od 35.250,00 dinara, dakle braniocu je dosuđena naknada ukupno traženog iznosa.

Nakon toga isti branilac 20.11.2017. godine podnosi novi zahtev za naknadu nagrade i troškova koje je kao branilac okrivljenog po službenoj dužnosti imao u drugostepenom postupku, tražeći tim zahtevom nagradu za sastav troškovnika od 11.09.2017. godine (pogrešno naveden datum 09.11.2017. godine) koji zahtev je osporenim rešenjima Apelacionog suda u Beogradu odbijen.

Dakle, u konkretnom slučaju branilac je posebnim podneskom od 20.11.2017. godine zahtevao naknadu nagrade za sastav troškovnika od 11.09.2017. godine, koju naknadu nije tražio u tom podnesku – troškovniku.

Nije sporno da podnesak - troškovnik kojim se traži naknada nagrade i nužnih izdataka branioca iz člana 261. stav 1. tačka 7) ZKP predstavlja podnesak iz Tarifnog broja 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata RS za čije sastavljanje po stavu 2. Tarifnog broja 4. braniocu pripada 50% nagrade iz Tarifnog broja 1, što je Vrhovni kasacioni sud istakao u više svojih odluka, no to ne znači da branilac ima pravo na nagradu za sastavljanje više podnesaka - troškovnika a za troškove čija visina mu je bila poznata u vreme podnošenja zahteva za naknadu troškova, kao što je to u konkretnom slučaju. U suprotnom, svaki pojedinačni trošak mogao bi se zahtevati posebnim podneskom uz zahtevanje naknade troškova za sastav tog podneska, što je suprotno cilju i svrsi odredaba ZKP o troškovima krivičnog postupka.

Naime, u podnetom troškovniku od 11.09.2017. godine branilac nije tražio nagradu za sastav tog troškovnika već je to tražio novim troškovnikom, nakon već donetog rešenja o traženim troškovima. Propust branioca da podneskom od 11.09.2017. godine traži i troškove nagrade za sastav tog podneska ne može se ispravljati podnošenjem novog podneska - troškovnika, čime se uzrokuju dalji troškovi sastavljanja tog podneska, eventualne žalbe protiv odluke suda u vezi tog podneska i slično. U konkretnom slučaju se upravo to dogodilo podnošenjem novog troškovnika od 29.06.2018. godine.

Odredbom člana 267. ZKP propisano je da o dužnosti plaćanja troškova koji nastanu kod suda pravnog leka odlučuje taj sud shodno odredbama člana 261. do 266. tog zakonika.

Prema odredbi člana 262. stav 2. ZKP posebno rešenje o visini troškova donosi predsednik veća ili sudija pojedinac ukoliko nedostaju podaci o visini troškova a kada se ti podaci pribave. Podaci o visini troškova i zahtev za njihovu naknadu mogu se podneti najkasnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja iz stava 1. ovog člana.

Kako je u vreme podnošenja zahteva za naknadu troškova pred drugostepenim sudom od 11.09.2017. godine braniocu po službenoj dužnosti, advokatu Dragomiru Mrdalju bila poznata visina nagrade za sastav podneska - troškovnika a po Advokatskoj tarifi i kako zahtev za naknadu tog troška nije istakao u tom podnesku, to nisu ispunjeni uslovi iz člana 262. stav 2. ZKP da se o novopodnesenom zahtevu odlučuje novim posebnim rešenjem, zbog čega je pravilno pravnosnažnim rešenjima zahtev branioca od 20.11.2017. godine odbijen.

To, što razlozi za ovakvu odluku dati u obrazloženjima pravnosnažnih rešenja nisu pravilni nije od uticaja na odluku Vrhovnog kasacionog suda o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca jer se zahtevom i ne ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Sa svega izloženog a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                                                                                        Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić